ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Ponedeljak, 25. april 1983. godine
Kupoprodaja
Sastanak sa Strahinjom Banaševićem kod „Talk of the Town“, povodom mog angažmana u BBC-ju. Prethodno imam jedan, dođuše ponovljeni doživljaj, ali koji ponovno, još jedanput mi pokazuje kako je svaki trud da se čovek pravi Englezom u Engleskoj, apsolitno besmislen. U prvom trenutku ne snalazim se zato što je velika reklama ovog natpisa „Talk of the Town“ pokrivena skelama i pitam jednog postarijeg čoveka koji je razgovarao s prodavcem novina – da li zna možda gde je „Taik of the Town“.
On me pogleda i kaže: „Odakle ste vi?“ Ja kažem: „Iz Jugoslavije.“ „Koliko ste dugo u Engleskoj?“ Kažem: „Oko dvanaest godina.“ „O, pa“, kaže, „’Talk of the Town’ je još pre dve godine prestao da radi. Ostala je samo reklama.“ A to je bila upravo zgrada u skelama ispod koje sam ja stajao. Ovo pominjem ne zbog toga da time kažem koliko malo odlazim u centar pa mi jedna takva stvar ostaje nepoznata, već da se podsetim na jedan drugi slučaj.
Kad sam pre nekoliko godina išao po licitacijama i kupovao stari nameštaj, a obilazio razna mesta gde se prodaju antikviteti, bio sam se u jednom trenutku, mada sam imao kartu, izgubio u Islingtonu. Prišao sam jednom crncu i zapitao za put. Pokušao sam to da uradim na najčistijem engleskom jeziku, u glavi preslišavajući svaki predlog akcenta. On me je pogledao i pitao: „Odakle ste vi?“
Dakle, sam u sebi sam se nasmejao i nastavio razgovor ne pokušavajući da govorim sasvim ispravnim akcentom i dopuštajući da se sasvim jasno vidi koliko sam stranac. Međutim, smešna stvar je u tome što je i on, crnac, očevidno bio stranac, ali se manje strancem osećao od mene, tako da je sebi mogao dopustiti pitanje – odakle ste, na taj način stavljajući mi do znanja da je on ovde domorodac, a ja stranac. U svakom slučaju da je on ovde manje stranac nego ja.
Banašević je visok, crnomanjast, mobilan, vitalan, deluje poslovno, ali srdačno, pomalo kao trgovački agent koji šarmom mora nadoknaditi nedostatke svoje robe. Izlaže program Jugoslovenske sekcije BBC-ja čiji je engleski šef brat Wedgwooda Benna . U glavnom su to vesti s komentarima koji Britaniju predstavljaju u lepom, po mogućnosti ne artificijelnom svetlu.
Ovde je u pitanju jedna vrlo fina, istančana propaganda koja se pokriva ne prividnom, nego stvarnom objektivnošću. Ja onda izlažem kako zamišljam saradnju s BBC-jem. Izražava svoje zadovoljstvo. Ali ja ni u jednom trenutku ne razoružavam se, na oprezi sam, jer nikako ne mogu da zaboravim svoje poređenje s agentom. No u ovom trenutku meni se sada čini da sam agent ja.
I to prilično nespretan agent, a on opet vešti kupac koji vas ostavlja u prijatnom raspoloženju, iako stvarno od vas ništa nije kupio. Rezultat je zakazani sastanak s gospođom Krizman , koja uređuje nedeljnu i subotnju rubriku u kojoj bih ja mogao sarađivati, radi preciznijeg utanačenja moje saradnje.
No comments:
Post a Comment