ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Subota, 7. maj 1983. godine
Paraliteratura i paradoks klišea
Jedan primer grubih i sirovih dijaloga u televizijskim serijama i bestseler romanima paraliterature.
On mi pada na pamet slušajući one dijaloge koji se vrlo često ponavljaju, izražavaju ne samo duh te paraliterature već paradoksalno i duh veka u kome živimo. Inspektor zadužen za jedan slučaj pozvan je od načelnika svog odeljenja da bude ukoren što nikoga nije uhapsio. On kaže da još ni za koga nema jasnih dokaza.
Međutim, načelnik mu objašnjava da je pritisak štampe i gradonačelnika toliki da se neko mora uhapsiti. „Koga da uhapsim?“, pita inspektor. „Uhapsi bilo koga.“ „Ali nemam koga.“ „Ako nemaš ništa bolje, uhapsi svoju majku, samo nekoga uhapsi.“
Ovaj dijalog koji sam izmislio predstavlja u stvari kliše. Najveći broj dijaloga iz paraliterature, i televizijske i literarne, pripada ovoj vrsti klišea. Ali klišei imaju jednu čudnu osobinu, koja je naizgled suprotna njihovoj prirodi. Umesto da budu isključivo trivijalni, dakle prema tome i lažni, oni su vrlo često duboko istiniti. Oni izražavaju mnogo više od onoga što smo spremni da im priznamo, jednu goru istinu o svetu u kome živimo, svetu koji je i grub i sirov.
No comments:
Post a Comment