ODLOMCI IZ DNEVNIKA BORISLAVA PEKIĆA
Nedelja, 8. maj 1983. godine
Strah od laži u koju se mora verovati
Prvi paradoks mojih „političkih“ aktivnosti je u tome što ih ja s manjom ili većom upornošču preduzimam, iako sam već odavno ubeđen u njihovu apsolutnu beskorisnost. Drugi bitniji paradoks je u tome što besmislenost mojih postupaka daje ovima izvesnu snagu, koju ne bi imali kad bih fanatično verovao u njihovu korisnost.
Uzaludnost koje sam svestan, nekorisnost koju priznajem, daje mojim činovima čar amaterske igre, slobodne amaterske igre, i igra je često skupa, ali je svaka cena isplativa za osećanje da se čovek sasvim nesebično uzdigao iznad tzv. zdravog razuma, kao instrumenta za izvlačenje profita iz života. Ja ovo osećanje besmislenosti i uzaludnosti ne bih zamenio ni za kakvu veru.
Moj je jedini stvarni strah da budem primoran pomisliti kako sam u nečemu najzad našao neki smisao. Da otkrijem laž u koju se može, tačnije, mora verovati.
No comments:
Post a Comment