Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Kasnije, daleko pre nego što sam napisao jedan jedini beletristički redak, maštajući još da se bavim istoriografijom i iskopavam stare tajne sveta ako već ne mogu da otkrivam neke nove, sakupljao sam sve što sam verovao da će mi biti od koristi u razumevanju prošlosti, sve što će me štititi od opasne i popularne navike da se otključava, umesto sopstvenim ključevima, grubim kalauzima naših dilema i predrasuda.
Na sve moguće načine, ponekad, bojim se, i nedopuštene, sabirao sam stare novine, časopise, almanahe, godišnjake, pisma, akta, dokumenta. Čak račune i recepte. Vremenom se proces mehanizovao. Ono što se na tržištu knjižarskih rariteta nije moglo naći – Srpske novine iz prošlog stoleća, trgovačke kalendare, privatna izdanja uspomena, akta zvaničnih arhiva – kopirao sam po bibliotekama u celini ili odlomcima.
Dom mi je postao što je u porodičnoj kući majke bio samo tavan, pa i u njemu tek jedan sanduk: grobnica u kojoj se, priznajem, osećam najživljim.
Kada mi je i kako do ruke došla knjiga Edmonda i Julesa de Goncourta Istorija francuskog društva za vreme revolucije (Histoire de la société française pendant la révolution), ne znam. Jedino je izvesno da sam već tada nameravao da napišem ISTORIJU SRPSKOG GRAĐANSKOG DRUŠTVA. Braća De Goncourt su mi otkrila najpristupačniji način.
On mi možda ne bi odgovarao da se strast prema istoriji još držala naučnog pravca. Ona je, međutim, sve više uzimala umetničku orijentaciju. Nisam se više zadovoljavao verifikovanjem i klasifikovanjem dokumenta, njegovim stavljanjem u opšti kontekst doba. Privlačilo me je opisivanje njegovog dejstva na život, njegovo značenje po ljude svog vremena.
Prizori grupisani oko pojedinih akutnih tema srpskog XVIII, XIX i XX veka, uz neobaziranje na hronologiju, prepuštenu istoriografiji – koncept, dakle, knjige braće De Goncourt – trebalo je da budu predmet mog interesa.
To se nikada nije desilo. Dva veka srpskog građanskog staleža i beogradske čaršije, o kojima je neznanje, indukovano i pasionirano negovano od klasno neprijateljske doktrine i njene vlasti, proporcionalno jedino njenim predrasudama i našim ravnodušnostima, još čeka svog pisca, među onima, verujem, koji se nisu ni rodili. Moje se ambicije, u međuvremenu, skupiše kao šagrinska koža. Prošlost me više nije zaokupljala kao sadašnjost, koja se već pomalo gubila u omaglici istorije. S tim se projekat ograničio na vreme o kome sam imao lična iskustva. Zamišljena hronika srpskog građanstva postala je POVEST SRPSKOG GRAĐANSKOG DRUŠTVA U DOBA REVOLUCIJE, ono što je za francusku revoluciju knjiga braće Goncourt.
Pogledajte njihove naslove:
„Društveni razgovor u 1789. Ulica. Kraljevski dom. Bastilja. Kulise francuskog pozorišta. Novine. Pamfleti. Karikature. Kafane. Otadžbina u opasnosti. Nacionalna tragedija. Hleb. Propast trgovine. Trgovina jestivom. Oskudica novca. Prostitucija. Nemoral. Rodoljubivi prilozi. Zakoni komune. Federacija. Emigranti. Seljaci. Narodna milicija.
Aristokratska i jakobinska publika. Uništenje kraljevskih znakova. Umetnost u godini 1793. Sankilotizovana opera. Revolucionisanje Korneja, Rasina, Molijera. Drugarske večeri. Vandalizam. Ljubav i revolucija. Revolucionarni katehizis. Ti i vi. Krštenje, venčanje, sahrana. Gospod Bog i revolucija. Prijatelj zakona. Zatvori. Giljotina. Tovari osuđenika. Pobeđena predrasuda.”
Zamenimo ih podudarnim naslovima iz našeg vremena, ograničenog datumom pobede socijalističke revolucije iz 1944. i njene prve značajne krize iz godine 1948:
Društveni prizori iz 1944. Narodni mitinzi. Novo lice Dedinja. Likvidacija narodnih izdajnika. Političko pozorište u Privremenoj Skupštini. Kastracija štampe i paljenje Demokratije. Eutanazija Udružene opozicije. Pad kraljevine. Parole Obnove i Izgradnje. Petogodišnji planovi progresa. Dostizanje i Prestizanje kapitalizma. Defašizacija škole. Hiljadu devetsto četrdeset osma i Informbiro. Otadžbina u opasnosti.
Nestašice i prinudni otkup. Logor na Golom otoku. Sabotaža poražene klase. Propast trgovine. Antišpekulantski zakoni i njihovo dejstvo. Agrarna reforma. Devalvacija. Konfiskacija. Nacionalizacija. Eksproprijacija. Narodna milicija. Ozna, mač u rukama naroda. Unutrašnji i spoljni emigranti. Proleterski optimati i građanski plebejci.
Socijalistička umetnost. Proletarizovana opera. Revolucionisanje prošlosti. Agitprop i vandalizam u kulturi. Komunističko Jevanđelje. Revolucionarni običaji i naravi. Crveni teror. Nepobeđena predrasuda prema svojini. Tiha građanska kontrarevolucija.
Neke od ovih tema iskorišćene su iscrpnije u mojim dnevnicima, sporadično, segmentarno, pa i posredno u esejima, romanima (Hodočašće Arsenija Njegovana, Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana, Odbrana i poslednji dani, Kako upokojiti vampira, Zlatno runo I–VII), i u dve prethodne knjige uspomena Godine koje su pojeli skakavci, ali nigde sistematizovano u vidu enciklopedije građanske propasti. Od celog ambiciozno zamišljenog plana o istoriji našeg građanstva, kasnije svedenog na epizodu njegovog poraza, sada se došlo do jednog jedinog poglavlja te epizode:
POVESTI SRPSKOG ZATVORSKOG DRUŠTVA U DOBA REVOLUCIJE.
No comments:
Post a Comment