Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Dugo i slavno žitije jedne robijašnice
Od utemeljivanja prvih mediteranskih kultura, geografska je karta Evrope više puta promenila lik, smenjivala su se stoleća, selili se narodi i vodile vojne, rušahu se i građahu gradovi, uspinjahu se i padahu imperije, rađahu se i umirahu civilizacije, ali se jedna kroz sve to vreme održala. Zatvorenička je civilizacija podnela sve mene sveta oko sebe da sve do nas donese topao miris prve rupe u kojoj je bio zatvoren čovek.
Od Soldatovićeve posete godine 1898. do 1949. prošlo je preko pola veka, vođena su dva svetska rata, dve su se zemlje i tri režima promenila, a Sremska Mitrovica ostala je ista.
Njeni su najpoznatiji zatočenici bili predratni komunisti; među njima i Moša Pijade, i posleratni pripadnici Nacionalnog komiteta generala Mihajlovića. Poslednje slavno ime komunističkog renegata Milovana Đilasa ujedinjavalo je levicu i desnicu tamničke civilizacije.
Ja sam bio jedan od najbeznačajnijih.
Nisam se tako osećao dok smo, požurivani grubim glasovima sprovodnika, koračali drumom prema njenim niskim, zdepastim, moćnim obrisima. Imao sam čudnu, naopaku svest o svojoj važnosti, nespojivu sa dronjavom slikom koju je naša kolona pružala.
Onda nisam poznavao spis g. sudije Soldatovića, niti sam znao za njegovo oduševljenje mitrovačkim redom, a naročito entuzijazmom robijaša po radionicama, i kolika je milina i „kako je lepo posmatrati kada osuđenici rade i svako žuri za svojim poslom”. Da sam znao, možda bi mi pri duši bilo ugodnije.
Prvi put, 1949, s Ade Ciganlije, dovedeni smo noću. Nikakav utisak nismo mogli steći. A i iscrpljeni besmo, proteklim strahom od smrti, nesposobni za posmatranje. Sada smo joj prilazili po danu. Sunce je nestajalo. Kad ponovo izađe, mi ćemo već biti brojevi. Njegovi kosi zraci davali su slepim očima mitrovačkih prozora prodornost i sjaj ljudskog pogleda. Ti pogledi nisu bili na nas upravljeni.
Gledali su daleko u budućnost.
No comments:
Post a Comment