Godine koje su pojeli skakavci III tom – L deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Građani osuđeni po raznim antidržavnim osnovama
Osim malog broja stvarnih krivaca, većina je bila osuđena iz istih razloga zbog kojih su drugi osuđeni za kolaboraciju. Izvestan broj otpadao je na trivijalne krivice navodne neprijateljske propagande i pričanja viceva na račun režima.
U savremenom tamničkom argou bili su to „psovači” i „pevači”, danas inkriminisani članom 133 Krivičnog zakonika. Njima možemo priključiti neuspele begunce preko državne granice. Bekstva su, razume se, kakav god lični motiv mogla imati, uvek dobijala političko tumačenje i odgovarajuću kaznu.
U mitrovačkoj klasifikaciji, ovakvi osuđenici spadali su u srazmerno lakše delinkvente, te su pre drugih smeli računati na bolji postupak, ublaženje kazne ili pomilovanje; s političkog, a i svakog drugog stanovišta, činili su krajnje raznovrsnu, nesigurnu zatvoreničku speciju, zbog srazmerno sitnih kazni – srazmerno nama, velim, ne inače – i izgleda na prevremenu slobodu, retko pripravnu na rizik.
Uostalom, brzo su gubili hrabrost stečenu za kafanskim stolovima i distribuiranu po privatnim društvima. Bilo je među njima i sasvim apolitičnih ljudi, naselih na vlastiti smisao za humor, pa i naklonjenih poretku, ali povređenih nekim njegovim zlonamernim činom. Tek ih je robija načinila pravim neprijateljima.
Njihovo je držanje zavisilo pretežno od ličnog karaktera. Ovaj, nažalost, nije često bio od velike pomoći najvećoj robijaškoj vrlini – međusobnoj lojalnosti.
Friday, October 30, 2015
Thursday, October 29, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXIX deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXIX deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Špijuni i „špijuni”
Bilo je to vreme „opsadnog stanja”, vreme „Otadžbine u opasnosti”. Otadžbina beše opkoljena sa svih strana. Spolja i iznutra. Spolja su je pritiskali spoljni neprijatelji, stari (Anglo-Amerikanci) i novi (Rusi). Iznutra su joj pretili unutrašnji, takođe stari (koji su je zadužili) i novi (koje je zadužila ona).
Među tim neprijateljima najopasniji behu špijuni. A pošto je to bilo i vreme Tajne, Tajnom se sve smatralo. Uistinu sam sretao osuđene špijune koji su se o našim državnim tajnama informisali iz Borbe. Priznajem da im ništa ne bi bilo da su tu informaciju za sebe zadržali. Ali su je oni prosledili strancu. I onda, po sebi se razume...
Špijuni su se dobro držali, „špijuni” mahom kolebljivo. I kada bih ih procenjivao, ja nisam iz presude jednog takvog špijuna pretpostavljao njegovo držanje na robiji, nego sam iz držanja zaključivao istinitost ili neistinitost presude.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Špijuni i „špijuni”
Bilo je to vreme „opsadnog stanja”, vreme „Otadžbine u opasnosti”. Otadžbina beše opkoljena sa svih strana. Spolja i iznutra. Spolja su je pritiskali spoljni neprijatelji, stari (Anglo-Amerikanci) i novi (Rusi). Iznutra su joj pretili unutrašnji, takođe stari (koji su je zadužili) i novi (koje je zadužila ona).
Među tim neprijateljima najopasniji behu špijuni. A pošto je to bilo i vreme Tajne, Tajnom se sve smatralo. Uistinu sam sretao osuđene špijune koji su se o našim državnim tajnama informisali iz Borbe. Priznajem da im ništa ne bi bilo da su tu informaciju za sebe zadržali. Ali su je oni prosledili strancu. I onda, po sebi se razume...
Špijuni su se dobro držali, „špijuni” mahom kolebljivo. I kada bih ih procenjivao, ja nisam iz presude jednog takvog špijuna pretpostavljao njegovo držanje na robiji, nego sam iz držanja zaključivao istinitost ili neistinitost presude.
Wednesday, October 28, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVIII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Neprijatelji iz građanskog rata
Bili su to, kako rekoh, uglavnom pripadnici ili saučesnici Ravnogorskog pokreta i drugih četničkih formacija, za koje nije moglo biti dokazano da su tokom rata „okrvavili ruke”. (Ako bi se ta krv tokom njihovog robijanja dokazala, vraćani su na suđenje, ali ne i natrag.)
Oni su, barem u Mitrovici, činili najveću, najjaču, najsamosvesniju i najuticajniju grupaciju zatvorenika, nipošto uvek jedinstvenu, ali dovoljno organizovanu da u svojim rukama drži unutrašnju vlast u kaznionici. Ne tvrdim da je taj komandni položaj postignut isključivo ličnim osobinama, sposobnostima tih ljudi, pogotovo jedinstvom u držanju.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Neprijatelji iz građanskog rata
Bili su to, kako rekoh, uglavnom pripadnici ili saučesnici Ravnogorskog pokreta i drugih četničkih formacija, za koje nije moglo biti dokazano da su tokom rata „okrvavili ruke”. (Ako bi se ta krv tokom njihovog robijanja dokazala, vraćani su na suđenje, ali ne i natrag.)
Oni su, barem u Mitrovici, činili najveću, najjaču, najsamosvesniju i najuticajniju grupaciju zatvorenika, nipošto uvek jedinstvenu, ali dovoljno organizovanu da u svojim rukama drži unutrašnju vlast u kaznionici. Ne tvrdim da je taj komandni položaj postignut isključivo ličnim osobinama, sposobnostima tih ljudi, pogotovo jedinstvom u držanju.
Tuesday, October 27, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Kolaborateri (saradnici okupatora)
Danas se, vidim, na taj nekada „najveći zločin” počinje gledati s izvesnim razumevanjem. Ne znam u kojoj meri ono treba da obuhvati i Nezavisnu Državu Hrvatsku, kako je, prema Vjesniku od 25. 2. 1990, na osnutku HDZ, predlagao gospodin general dr Franjo Tuđman, bez obzira na to što je ona, po njegovim rečima, „izraz povijesnih težnji hrvatskog naroda”.
Razumem više drugi razlog generala Tuđmana za njeno postojanje: „spoznaju”, naime, „međunarodnih čimbenika, u ovom slučaju vlade Hitlerove Njemačke”, ako su to bili jedini čimbenici koji su u obzir uzeti, a ne, usput, i čimbenik srpskog naroda u Hrvatskoj. (Jedna buduća NDH mogla bi najzad legalno utanačiti mir sa Saveznicima, a ne još sa njima ratovati.)
U svakom slučaju, saučesnika hrvatske kolaboracije sa Nemcima nije bilo u Sremskoj Mitrovici, pa mislim na srpske, koji su, verovatno, takođe bili pod uplivom nekih čimbenika kada su se pridružili generalu Nediću. U Novom vremenu, na primer, bilo je, razume se, dosta pronemačkih članaka, naročito među uvodnicima, ali je bilo dosta i onih iz kojih je pažljiv čitalac, makar i na obrnut način od saopštenja, ili između redova, mogao saznati neku istinu, koju je, inače, uz golem hazard, mogao dobaviti jedino preko BBC-ja.
Njihovo je držanje na robiji zavisilo od motiva osude, odnosno tzv. kolaboracije. Najgore su se ponašali pravi saradnici okupatora (s izuzetkom nekih ljotićevaca). Izgubivši već tom saradnjom (iskrenom, ne ketmanskom) moralni orijentir, bili su spremni na saradnju i s novom vlašću. Kako su do nje mogli dopreti jedino preko uprave KP doma, među njima su vrbovani doušnici, a kako je deo bio u poodmaklim godinama, na njih se i tim putem znalo uticati. Starost je, naime, robiju činila dvostruko teškom.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Kolaborateri (saradnici okupatora)
Danas se, vidim, na taj nekada „najveći zločin” počinje gledati s izvesnim razumevanjem. Ne znam u kojoj meri ono treba da obuhvati i Nezavisnu Državu Hrvatsku, kako je, prema Vjesniku od 25. 2. 1990, na osnutku HDZ, predlagao gospodin general dr Franjo Tuđman, bez obzira na to što je ona, po njegovim rečima, „izraz povijesnih težnji hrvatskog naroda”.
Razumem više drugi razlog generala Tuđmana za njeno postojanje: „spoznaju”, naime, „međunarodnih čimbenika, u ovom slučaju vlade Hitlerove Njemačke”, ako su to bili jedini čimbenici koji su u obzir uzeti, a ne, usput, i čimbenik srpskog naroda u Hrvatskoj. (Jedna buduća NDH mogla bi najzad legalno utanačiti mir sa Saveznicima, a ne još sa njima ratovati.)
U svakom slučaju, saučesnika hrvatske kolaboracije sa Nemcima nije bilo u Sremskoj Mitrovici, pa mislim na srpske, koji su, verovatno, takođe bili pod uplivom nekih čimbenika kada su se pridružili generalu Nediću. U Novom vremenu, na primer, bilo je, razume se, dosta pronemačkih članaka, naročito među uvodnicima, ali je bilo dosta i onih iz kojih je pažljiv čitalac, makar i na obrnut način od saopštenja, ili između redova, mogao saznati neku istinu, koju je, inače, uz golem hazard, mogao dobaviti jedino preko BBC-ja.
Njihovo je držanje na robiji zavisilo od motiva osude, odnosno tzv. kolaboracije. Najgore su se ponašali pravi saradnici okupatora (s izuzetkom nekih ljotićevaca). Izgubivši već tom saradnjom (iskrenom, ne ketmanskom) moralni orijentir, bili su spremni na saradnju i s novom vlašću. Kako su do nje mogli dopreti jedino preko uprave KP doma, među njima su vrbovani doušnici, a kako je deo bio u poodmaklim godinama, na njih se i tim putem znalo uticati. Starost je, naime, robiju činila dvostruko teškom.
Monday, October 26, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVI deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVI deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Bacimo letimičan pogled na svaku grupu, premda ćemo se sa njihovim uzorcima sresti i tokom priče: Kolaborateri (saradnici okupatora) Pojam je obeležavao građane koji su se stavili na raspolaganje nemačkom okupatoru, i s njim tokom rata sarađivali, te tako izvršili krivično delo definisano Krivičnim zakonom kao „izdaja naroda” (nekadašnja veleizdaja, najpre feudalna izdaja suverena, potom građanska izdaja otadžbine).
Očigledno je da je takav pojam mogao obuhvatati (ali nije) samo osobenu vrstu saradnje, pre svega u vršenju političke vlasti za račun, a u ime tuđina, one, možda, koja se prilagodila nemačkom uzoru i u nacističkom modelu totalitarne države videla budućnost zemlje. Nipošto one što se opasnog i nezahvalnog posla prihvatila iz viših i opštih motiva, da sačuva što se u takvim tragičnim prilikama još sačuvati može.
Nipošto svake administracije, vlasti u smislu neophodne organicije života i opstanka jednog porazom dezorganizovanog naroda. Ona se, u načelu, nije mogla odnositi na zanimanja bez čijeg rada, dakle, izvesne kolaboracije s neprijateljem, srpski narod uopšte ne bi preživeo
(zemljoradnici, rudari, radnici u elektranama, javnom saobraćaju – bez obzira na to što pored okupiranih prevoze i okupatore – prehrambenoj, tekstilnoj, drvnoj industriji itd.); na ona što su na saradnju etički (lekari, medicinsko osoblje, advokati, sveštenici)
i profesionalno primorana (trgovci, učitelji, inženjeri, novinari, ukratko, struke neophodne za funkcionisanje države bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi); ona bez kojih bi život bio vrlo otežan (snage reda, komunalnih, vatrogasnih, đubretarskih i drugih službi, distribucije, komunikacije itd.); i najzad ona čiji je rad irelevantan (učenici itd.).
Ako se pretpostavi da je većina ozbiljnih kolaboratera nastojala da se na vreme povuče s „pozornice najvećeg istorijskog događaja posle Kosova”, a da je dobrom delu to i pošlo za rukom – iako su neki od bivših saveznika vraćeni i suđeni – prema ovakvom bi kriterijumu inkriminacije malo ljudi ostalo za revolucionarni sud.
Rodoljubivi motivi nove vlasti, međutim, obogaćeni klasnim, i podgrevani fanatičnim zanosom pobednika, značajno su proširili obim i cilj posleratne antikvislinške operacije. Ona više nije imala za svrhu samo da kazni za ono što je u prošlosti učinjeno, a označeno kao izdaja zemlje i naroda, već i da predupredi sve ono što, eventualno, može u budućnosti da se učini. Delo tako postaje manje važno od toga ko ga je počinio. Klasni interes, prema juridičkoj školi čekiste Lascisa, stariji je, pretežniji od prava i pravde.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Bacimo letimičan pogled na svaku grupu, premda ćemo se sa njihovim uzorcima sresti i tokom priče: Kolaborateri (saradnici okupatora) Pojam je obeležavao građane koji su se stavili na raspolaganje nemačkom okupatoru, i s njim tokom rata sarađivali, te tako izvršili krivično delo definisano Krivičnim zakonom kao „izdaja naroda” (nekadašnja veleizdaja, najpre feudalna izdaja suverena, potom građanska izdaja otadžbine).
Očigledno je da je takav pojam mogao obuhvatati (ali nije) samo osobenu vrstu saradnje, pre svega u vršenju političke vlasti za račun, a u ime tuđina, one, možda, koja se prilagodila nemačkom uzoru i u nacističkom modelu totalitarne države videla budućnost zemlje. Nipošto one što se opasnog i nezahvalnog posla prihvatila iz viših i opštih motiva, da sačuva što se u takvim tragičnim prilikama još sačuvati može.
Nipošto svake administracije, vlasti u smislu neophodne organicije života i opstanka jednog porazom dezorganizovanog naroda. Ona se, u načelu, nije mogla odnositi na zanimanja bez čijeg rada, dakle, izvesne kolaboracije s neprijateljem, srpski narod uopšte ne bi preživeo
(zemljoradnici, rudari, radnici u elektranama, javnom saobraćaju – bez obzira na to što pored okupiranih prevoze i okupatore – prehrambenoj, tekstilnoj, drvnoj industriji itd.); na ona što su na saradnju etički (lekari, medicinsko osoblje, advokati, sveštenici)
i profesionalno primorana (trgovci, učitelji, inženjeri, novinari, ukratko, struke neophodne za funkcionisanje države bez obzira na okolnosti u kojima se nalazi); ona bez kojih bi život bio vrlo otežan (snage reda, komunalnih, vatrogasnih, đubretarskih i drugih službi, distribucije, komunikacije itd.); i najzad ona čiji je rad irelevantan (učenici itd.).
Ako se pretpostavi da je većina ozbiljnih kolaboratera nastojala da se na vreme povuče s „pozornice najvećeg istorijskog događaja posle Kosova”, a da je dobrom delu to i pošlo za rukom – iako su neki od bivših saveznika vraćeni i suđeni – prema ovakvom bi kriterijumu inkriminacije malo ljudi ostalo za revolucionarni sud.
Rodoljubivi motivi nove vlasti, međutim, obogaćeni klasnim, i podgrevani fanatičnim zanosom pobednika, značajno su proširili obim i cilj posleratne antikvislinške operacije. Ona više nije imala za svrhu samo da kazni za ono što je u prošlosti učinjeno, a označeno kao izdaja zemlje i naroda, već i da predupredi sve ono što, eventualno, može u budućnosti da se učini. Delo tako postaje manje važno od toga ko ga je počinio. Klasni interes, prema juridičkoj školi čekiste Lascisa, stariji je, pretežniji od prava i pravde.
Friday, October 23, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXV deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXV deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
„Cilj kazne nije samo kažnjavanje krivca nego i prevaspitanje osuđenog u duhu odanosti otadžbini, radne discipline i časnog odnosa prema državnim i društvenim odnosima, osposobljavanje osuđenog za uslove zajedničkog života i učvršćivanje onih crta njegovog karaktera koje će ga zadržati od daljih vršenja krivičnih dela. Pri tome se mora voditi računa da se osuđeniku ne pričinjavaju fizičke patnje, niti unižava njegovo ljudsko dostojanstvo.” (Iz osnovnih načela kaznene politike SFRJ)
Kriminalne klase u sremskoj mitrovici Ako se klasifikacija vrši po Krivičnom zakoniku, iz godine 1946, pretežan broj mitrovčana osuđen je bio za razne vidove stvarne i izmišljene kolaboracije s okupatorom, ili zbog učešća u građanskom ratu na pobeđenoj strani. Bili su to manje odgovorni pripadnici nižih ešalona Nedićeve administracije i njenih pridružnih organizacija, članovi Srpske državne straže i Ljotićevog dobrovoljačkog korpusa (koji su izmakli sumarnom rešenju kod Bleiburga).
Zatim učesnici, pomagači i simpatizeri Ravnogorskog pokreta generala Mihailovića i drugih četničkih formacija ili ljudi za to optuženi. Sledili su ih inostrani, mahom anglo-američki špijuni – ruski su se sunčali na Golom otoku – špijuni domaće proizvodnje, jer su se pravi jamačno trampili, među kojima je dosta bilo onih koji su neprijatelju poveravali ono što su u našim novinama čitali. Tek onda građani zatvoreni po raznim antidržavnim osnovama, od kojih je imovina jedna od najpopularnijih.
Pri kraju serije „političkih kriminalaca” dolazili su brojni pripadnici posleratnih antikomunističkih organizacija, mahom mlađa „nepoštena inteligencija” – „poštena” je, u međuvremenu, naprednim umom ukrašavala povorke manuelnih radničko-seljačkih masa – studenti i gimnazijalci. Njihovi profesori im nisu pravili društvo. (Neko je morao ostati da pazi na školski dućan.)
Stariji građani od ugleda uglavnom su otplaćivali predratne klasne i političke animozitete ili udovoljavali tekućim propagandnim potrebama vlasti. Na samom kraju „izdajničke” kolone behu ljudi okrivljeni za neprijateljsku propagandu, poranila deca budućeg paragrafa 133, čije je polje, budući zakonom strogo i jasno neoivičeno, praktično bilo beskonačno: sejači alarmantnih vesti od kojih je većina bila istinita, samo nepoželjna, i „humoristi”, veseljaci koji prepričavahu domaće erivanske viceve i behu osuđivani po utvrđenom cenovniku za svaki.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
„Cilj kazne nije samo kažnjavanje krivca nego i prevaspitanje osuđenog u duhu odanosti otadžbini, radne discipline i časnog odnosa prema državnim i društvenim odnosima, osposobljavanje osuđenog za uslove zajedničkog života i učvršćivanje onih crta njegovog karaktera koje će ga zadržati od daljih vršenja krivičnih dela. Pri tome se mora voditi računa da se osuđeniku ne pričinjavaju fizičke patnje, niti unižava njegovo ljudsko dostojanstvo.” (Iz osnovnih načela kaznene politike SFRJ)
Kriminalne klase u sremskoj mitrovici Ako se klasifikacija vrši po Krivičnom zakoniku, iz godine 1946, pretežan broj mitrovčana osuđen je bio za razne vidove stvarne i izmišljene kolaboracije s okupatorom, ili zbog učešća u građanskom ratu na pobeđenoj strani. Bili su to manje odgovorni pripadnici nižih ešalona Nedićeve administracije i njenih pridružnih organizacija, članovi Srpske državne straže i Ljotićevog dobrovoljačkog korpusa (koji su izmakli sumarnom rešenju kod Bleiburga).
Zatim učesnici, pomagači i simpatizeri Ravnogorskog pokreta generala Mihailovića i drugih četničkih formacija ili ljudi za to optuženi. Sledili su ih inostrani, mahom anglo-američki špijuni – ruski su se sunčali na Golom otoku – špijuni domaće proizvodnje, jer su se pravi jamačno trampili, među kojima je dosta bilo onih koji su neprijatelju poveravali ono što su u našim novinama čitali. Tek onda građani zatvoreni po raznim antidržavnim osnovama, od kojih je imovina jedna od najpopularnijih.
Pri kraju serije „političkih kriminalaca” dolazili su brojni pripadnici posleratnih antikomunističkih organizacija, mahom mlađa „nepoštena inteligencija” – „poštena” je, u međuvremenu, naprednim umom ukrašavala povorke manuelnih radničko-seljačkih masa – studenti i gimnazijalci. Njihovi profesori im nisu pravili društvo. (Neko je morao ostati da pazi na školski dućan.)
Stariji građani od ugleda uglavnom su otplaćivali predratne klasne i političke animozitete ili udovoljavali tekućim propagandnim potrebama vlasti. Na samom kraju „izdajničke” kolone behu ljudi okrivljeni za neprijateljsku propagandu, poranila deca budućeg paragrafa 133, čije je polje, budući zakonom strogo i jasno neoivičeno, praktično bilo beskonačno: sejači alarmantnih vesti od kojih je većina bila istinita, samo nepoželjna, i „humoristi”, veseljaci koji prepričavahu domaće erivanske viceve i behu osuđivani po utvrđenom cenovniku za svaki.
Thursday, October 22, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXIV deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXIV deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Druga je odbrana tananija. Ona pretpostavlja prihvatanje vlastite maske kao originalnog lica u trenutku kada njena težina postane nesnošljiva.
Samo se irelevantno mali broj ljudi mogao računati u prave ketmane. A onda je opasnost od iznenadnog spadanja maske, usled neopreznosti ili omaške, neophodna. Ako mimikrija krije realne opasnosti da bude demaskirana i osujećena, upravo u tim opasnostima je i njen moralni alibi.
Bez ikakvog rizika licemernost pristajanja uz nesumnjivo naopak poredak stvari, da bi mu se pružio potajan, podzeman otpor, bila bi, očigledno, duševno neodrživa.
Ako sada nepristrasno osmotrimo društveno pletivo socijalističke slobode, u koje smo se po izlasku s robije zapleli, uviđamo da se ono od tamničkog ne razlikuje kakvoćom, već količinom svojih vidljivih čvorova. Na robiji njih je malo, jer su sve ljudske težnje, svi međuljudski odnosi, u koje se mora stupati da bi se one ostvarile, reducirane na najnužniji minimum.
Kako se većina tih težnji, rudimentarnih uostalom, postiže lažima, u najmanju ruku, pretvaranjem ili prećutkivanjem istine, ovaj se sistem na slobodi, koja inicijalnu laž umnogostručava, prosto širi, širenjem gubeći uočljivost sastavnih čvorova.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Druga je odbrana tananija. Ona pretpostavlja prihvatanje vlastite maske kao originalnog lica u trenutku kada njena težina postane nesnošljiva.
Samo se irelevantno mali broj ljudi mogao računati u prave ketmane. A onda je opasnost od iznenadnog spadanja maske, usled neopreznosti ili omaške, neophodna. Ako mimikrija krije realne opasnosti da bude demaskirana i osujećena, upravo u tim opasnostima je i njen moralni alibi.
Bez ikakvog rizika licemernost pristajanja uz nesumnjivo naopak poredak stvari, da bi mu se pružio potajan, podzeman otpor, bila bi, očigledno, duševno neodrživa.
Ako sada nepristrasno osmotrimo društveno pletivo socijalističke slobode, u koje smo se po izlasku s robije zapleli, uviđamo da se ono od tamničkog ne razlikuje kakvoćom, već količinom svojih vidljivih čvorova. Na robiji njih je malo, jer su sve ljudske težnje, svi međuljudski odnosi, u koje se mora stupati da bi se one ostvarile, reducirane na najnužniji minimum.
Kako se većina tih težnji, rudimentarnih uostalom, postiže lažima, u najmanju ruku, pretvaranjem ili prećutkivanjem istine, ovaj se sistem na slobodi, koja inicijalnu laž umnogostručava, prosto širi, širenjem gubeći uočljivost sastavnih čvorova.
Wednesday, October 21, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXIII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Život s kojim se smeralo sarađivati, s kojim se sarađivati moralo da bi se uopšte opstalo, predstavljao je za svakog tuđinca, građanina, osim u opštim linijama, nepoznato minsko polje, po kome se bezbedno kretati nije moglo samo na temelju starih iskustava, saznanja i pravila, na osnovu karte „građanskog minskog polja” koja se učila još od malih nogu.
Naprotiv, većina od njih sada su neprimenljiva ili štetna. Potrebno je snalaziti se u novoj socijalnoj kartografiji. Učiti se novim zakonima društvenog saobraćaja, prilagođavati svežim pravilima društvene igre. Ono što je radio kuražni otpravnik vozova iz Stiške ulice u vreme okupacije, kada je zvižducima pištaljke rodoljubivo ispraćao nepostojeće, predratne vozove Jugoslovenskih državnih železnica, nije imalo nikakvog smisla.
Građansku klasu odlikuje pre svega racionalnost, koja podrazumeva izvesnu meru koristoljublja. Od nje se, u celini barem, mada i suprotnih grotesknih primera ima, somnambulno upravljanje fantomskim vozovima prošlosti nije moglo očekivati. A još manje gordo umiranje po razrovanim i ispražnjenim „plemićkim gnezdima”.
Teško je bilo, ali ni socijalizam nije odmah pokazao sve svoje rđave strane, barem ne danju, pa je postepenost njihovog manifestvovanja olakšavala i izvinjenje zbog kolaboracije i navikavanje na nju.
Ljudi rođeni ili odgajeni u razvijenom socijalizmu imaju manje teškoća u tom prilagođavanju, što se transparentno opaža na mlađoj generaciji domaćih političara, „testamentarnih naslednika Carstva”, onima koji alternativnu vrstu života niti su zapamtili, niti za tim što su o njemu iz druge ruke čuli osećaju ikakvu mentalnu potrebu.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Život s kojim se smeralo sarađivati, s kojim se sarađivati moralo da bi se uopšte opstalo, predstavljao je za svakog tuđinca, građanina, osim u opštim linijama, nepoznato minsko polje, po kome se bezbedno kretati nije moglo samo na temelju starih iskustava, saznanja i pravila, na osnovu karte „građanskog minskog polja” koja se učila još od malih nogu.
Naprotiv, većina od njih sada su neprimenljiva ili štetna. Potrebno je snalaziti se u novoj socijalnoj kartografiji. Učiti se novim zakonima društvenog saobraćaja, prilagođavati svežim pravilima društvene igre. Ono što je radio kuražni otpravnik vozova iz Stiške ulice u vreme okupacije, kada je zvižducima pištaljke rodoljubivo ispraćao nepostojeće, predratne vozove Jugoslovenskih državnih železnica, nije imalo nikakvog smisla.
Građansku klasu odlikuje pre svega racionalnost, koja podrazumeva izvesnu meru koristoljublja. Od nje se, u celini barem, mada i suprotnih grotesknih primera ima, somnambulno upravljanje fantomskim vozovima prošlosti nije moglo očekivati. A još manje gordo umiranje po razrovanim i ispražnjenim „plemićkim gnezdima”.
Teško je bilo, ali ni socijalizam nije odmah pokazao sve svoje rđave strane, barem ne danju, pa je postepenost njihovog manifestvovanja olakšavala i izvinjenje zbog kolaboracije i navikavanje na nju.
Ljudi rođeni ili odgajeni u razvijenom socijalizmu imaju manje teškoća u tom prilagođavanju, što se transparentno opaža na mlađoj generaciji domaćih političara, „testamentarnih naslednika Carstva”, onima koji alternativnu vrstu života niti su zapamtili, niti za tim što su o njemu iz druge ruke čuli osećaju ikakvu mentalnu potrebu.
Tuesday, October 20, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Sistem narodne demokratije, koji je 1944. godine u naše živote uveden pobedom komunista u građanskom ratu i socijalističkom revolucijom – blagodareći, pre svega, povoljnim geopolitičkim uslovima – prokrijumčarenom pod popularnom titulom oslobodilačke vojne, protivio se gotovo svim pretpostavkama dotadašnjeg, građanskog modela, ma šta se o njegovim aktuelnim ili potencijalnim vrednostima mislilo.
Bio je to nagao, eksplozivan i ekspanzivan preokret uslova preživljavanja koji je nespremnu građansku populaciju pogodio jednako surovo kao što je moćne dinosauruse krede pogodila iznenadna, tajanstvena promena sredine.
Deo je najslabijih, najneprilagodljivijih primeraka jednostavno uništen, drugi se fosilizovao, treći postepeno izumro u dugotrajnoj klasnoj agoniji, obeleženoj gradirajućim stadijumima političko-ekonomske represije: zabrane svih stranaka osim komunističke, konfiskacije, nacionalizacije, eksproprijacije, agrarne reforme, limitacije mogućnosti za privatno preduzetništvo, građanske i nacionalne deprivacije.
Zakonske mere uzimale su ranih dana – dakle, u vreme još jakog, nenačetog morala – i forme legalizovane pljačke, kako se vidi iz dokumenata objavljenih u beogradskoj reviji Intervju za godinu 1989. Inventarisana imovina buržoazije deljena je na ničim obrazložen, na ceduljama ispisan zahtev funkcionera. Iako se podrazumevalo da jednom bude vraćena državnom fondu, nije se moglo utvrditi da se to u većini slučajeva dogodilo.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Sistem narodne demokratije, koji je 1944. godine u naše živote uveden pobedom komunista u građanskom ratu i socijalističkom revolucijom – blagodareći, pre svega, povoljnim geopolitičkim uslovima – prokrijumčarenom pod popularnom titulom oslobodilačke vojne, protivio se gotovo svim pretpostavkama dotadašnjeg, građanskog modela, ma šta se o njegovim aktuelnim ili potencijalnim vrednostima mislilo.
Bio je to nagao, eksplozivan i ekspanzivan preokret uslova preživljavanja koji je nespremnu građansku populaciju pogodio jednako surovo kao što je moćne dinosauruse krede pogodila iznenadna, tajanstvena promena sredine.
Deo je najslabijih, najneprilagodljivijih primeraka jednostavno uništen, drugi se fosilizovao, treći postepeno izumro u dugotrajnoj klasnoj agoniji, obeleženoj gradirajućim stadijumima političko-ekonomske represije: zabrane svih stranaka osim komunističke, konfiskacije, nacionalizacije, eksproprijacije, agrarne reforme, limitacije mogućnosti za privatno preduzetništvo, građanske i nacionalne deprivacije.
Zakonske mere uzimale su ranih dana – dakle, u vreme još jakog, nenačetog morala – i forme legalizovane pljačke, kako se vidi iz dokumenata objavljenih u beogradskoj reviji Intervju za godinu 1989. Inventarisana imovina buržoazije deljena je na ničim obrazložen, na ceduljama ispisan zahtev funkcionera. Iako se podrazumevalo da jednom bude vraćena državnom fondu, nije se moglo utvrditi da se to u većini slučajeva dogodilo.
Monday, October 19, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXI deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXI deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
O medu, gorčini i majmunu u kavezu ili šta je moral ako je čovek gladan?
Bila je 1959. godina. Pet je godina prošlo od izlaska s robije, pet godina provedenih u dobrovoljnom kavezu s jednomišljenicima. Imao sam već 30 godina, a iza sebe ništa. Ništa ni ispred sebe. (Stižu socijalističke generacije koje će me razumeti. Ni one, s obe svoje strane, nemaju ništa.)
Kako sam već rekao, na anonimnom konkursu za sinopsise filmskog preduzeća „Lovćen” dobio sam nekoliko nagrada. Došlo je vreme da se novčano realizuju. Javio sam se telefonom. Sastanak s direktorom, znamenitim Aleksijem Obradovićem Lekom, i njegovim umetničkim direktorom Radoslavom Rotkovićem, kasnije dobrim, odanim prijateljima, zakazan mi je u beogradskom predstavništvu ove budvanske firme za isto posle podne.
Bilo je smešteno u br. 11 Njegoševe ulice, ćošak udaljeno od III muške, omfalosa Sdoja i moje bivše gimnazije, niz čije sam stepenice, februara 1946, gurnut bio u bolju budućnost. Obukao sam najelegantnije odelo da te ljude ne ostavim ni u najmanjoj sumnji s kime imaju posla.
Bio sam u jednom od svojih najgorih mizantropskih raspoloženja, jamačno i stoga što sam bio uplašen i rešen da odbojnošću strah sakrijem. Predstavništvo se sastojalo od dve uske, siromašno nameštene, neuredne prostorije.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
O medu, gorčini i majmunu u kavezu ili šta je moral ako je čovek gladan?
Bila je 1959. godina. Pet je godina prošlo od izlaska s robije, pet godina provedenih u dobrovoljnom kavezu s jednomišljenicima. Imao sam već 30 godina, a iza sebe ništa. Ništa ni ispred sebe. (Stižu socijalističke generacije koje će me razumeti. Ni one, s obe svoje strane, nemaju ništa.)
Kako sam već rekao, na anonimnom konkursu za sinopsise filmskog preduzeća „Lovćen” dobio sam nekoliko nagrada. Došlo je vreme da se novčano realizuju. Javio sam se telefonom. Sastanak s direktorom, znamenitim Aleksijem Obradovićem Lekom, i njegovim umetničkim direktorom Radoslavom Rotkovićem, kasnije dobrim, odanim prijateljima, zakazan mi je u beogradskom predstavništvu ove budvanske firme za isto posle podne.
Bilo je smešteno u br. 11 Njegoševe ulice, ćošak udaljeno od III muške, omfalosa Sdoja i moje bivše gimnazije, niz čije sam stepenice, februara 1946, gurnut bio u bolju budućnost. Obukao sam najelegantnije odelo da te ljude ne ostavim ni u najmanjoj sumnji s kime imaju posla.
Bio sam u jednom od svojih najgorih mizantropskih raspoloženja, jamačno i stoga što sam bio uplašen i rešen da odbojnošću strah sakrijem. Predstavništvo se sastojalo od dve uske, siromašno nameštene, neuredne prostorije.
Friday, October 16, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXX deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXX deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
O medu, gorčini i majmunu u kavezu ili šta je moral ako je čovek gladan?
Realno, međutim, ja sada živim u dva kaveza. Mogu, možda, reći „između dva kaveza”, ali kako između njih nema ništa, nikakav slobodan, brisan, neograđen prostor, jer jedan je kavez u drugom, naš u njihovom, i iz jednog izlazeći, odmah se u drugi ulazi, prva je definicija istinitija.
Bio je to shizofren, paralelan život u dva pramapostavljena, neprijateljska sveta, od kojih sam u starom bio sad već prilično nevoljni domaćin, a u novom još nevoljniji gost. Nisam stvarno bio nigde. Oba su me odbijala. Ne govorim o ljudima, kojih ima u oba. Govorim o mentalnom troposu, načinu življenja i mišljenja, onom što nas, kao sveukupnost opstanka, čini srećnim ili nesrećnim, punim ili praznim.
Bila je to, i još jeste, naročita vrsta moralno-mentalne raspolućenosti, deobe personaliteta, koja se od kliničke forme razlikovala po tome što sam ja, za razliku od bolesno udvojene ličnosti, nesposobne da obe verzije istovremeno realizuje, meša ih, jednu pamtio kada je u drugoj, iz kaveza u kavez prenosio sve svoje iskustvo, ideje i, razume se, nevolje.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
O medu, gorčini i majmunu u kavezu ili šta je moral ako je čovek gladan?
Realno, međutim, ja sada živim u dva kaveza. Mogu, možda, reći „između dva kaveza”, ali kako između njih nema ništa, nikakav slobodan, brisan, neograđen prostor, jer jedan je kavez u drugom, naš u njihovom, i iz jednog izlazeći, odmah se u drugi ulazi, prva je definicija istinitija.
Bio je to shizofren, paralelan život u dva pramapostavljena, neprijateljska sveta, od kojih sam u starom bio sad već prilično nevoljni domaćin, a u novom još nevoljniji gost. Nisam stvarno bio nigde. Oba su me odbijala. Ne govorim o ljudima, kojih ima u oba. Govorim o mentalnom troposu, načinu življenja i mišljenja, onom što nas, kao sveukupnost opstanka, čini srećnim ili nesrećnim, punim ili praznim.
Bila je to, i još jeste, naročita vrsta moralno-mentalne raspolućenosti, deobe personaliteta, koja se od kliničke forme razlikovala po tome što sam ja, za razliku od bolesno udvojene ličnosti, nesposobne da obe verzije istovremeno realizuje, meša ih, jednu pamtio kada je u drugoj, iz kaveza u kavez prenosio sve svoje iskustvo, ideje i, razume se, nevolje.
Thursday, October 15, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXIX deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXIX deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
O medu, gorčini i majmunu u kavezu ili šta je moral ako je čovek gladan?
Hoće li majmun razbijati šipke kaveza da u njega uđe?
Čini se da neće, da neće ni pod kakvim uslovima. Da će ga od iskušenja sačuvati instinkt slobodne životinje. Pogotovu ako je jednom u kavezu već bio i upoznao sve njegove mane. Pa ipak, ima jedan razlog zbog kojeg hoće. Zbog kojeg mora. Ako je nasmrt gladan, a u tom kavezu leži hrana, njegove jedine banane, razbiće šipke i ući. Inače mu ostaje sloboda da u njoj crkne od gladi.
Po izlasku s robije ubrzo sam razumeo da sam majmun ja, kavez društvo, a banane uspeh. A na pitanje „šta je moral ako je čovek gladan” odgovoriće ova priča.
Godine 1959, pet godina nakon izlaska iz zatvora, učestvovao sam na anonimnom konkursu za filmske sinopsise sa šest radova. Četiri su otkupljena, dva dobila glavne nagrade. Gubavac, priča o čoveku zaraženom radioaktivnošću koji od svih progonjen umire na groblju radioaktivnih otpadaka, i Odavde do Ararata, priča o grupi ljudi koja posle šestoaprilskog bombardovanja Beograda kamionom beži na more.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
O medu, gorčini i majmunu u kavezu ili šta je moral ako je čovek gladan?
Hoće li majmun razbijati šipke kaveza da u njega uđe?
Čini se da neće, da neće ni pod kakvim uslovima. Da će ga od iskušenja sačuvati instinkt slobodne životinje. Pogotovu ako je jednom u kavezu već bio i upoznao sve njegove mane. Pa ipak, ima jedan razlog zbog kojeg hoće. Zbog kojeg mora. Ako je nasmrt gladan, a u tom kavezu leži hrana, njegove jedine banane, razbiće šipke i ući. Inače mu ostaje sloboda da u njoj crkne od gladi.
Po izlasku s robije ubrzo sam razumeo da sam majmun ja, kavez društvo, a banane uspeh. A na pitanje „šta je moral ako je čovek gladan” odgovoriće ova priča.
Godine 1959, pet godina nakon izlaska iz zatvora, učestvovao sam na anonimnom konkursu za filmske sinopsise sa šest radova. Četiri su otkupljena, dva dobila glavne nagrade. Gubavac, priča o čoveku zaraženom radioaktivnošću koji od svih progonjen umire na groblju radioaktivnih otpadaka, i Odavde do Ararata, priča o grupi ljudi koja posle šestoaprilskog bombardovanja Beograda kamionom beži na more.
Wednesday, October 14, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXVIII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXVIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Prolegomena za jednu sumornu ispovest
Nešto od stvarne „moralne situacije” koja je vladala ranim revolucionarnim socijalizmom, ukoliko se ticala ostataka „istorijski poraženih snaga”, mogli smo naslutiti u ponašanju i držanju spram novog poretka naših roditelja i njihovih kućnih prijatelja. Neki od najugroženijih jednostavno su iščezli, da nam se kasnije jave iz Francuske ili Argentine. Ponekad, i iz Sremske Mitrovice, ako sreće nisu imali, ili su u povlačenju „s istorijske pozornice” naišli na Engleze, u tumačenju grofa Tolstoja, što je otprilike isto.
Grof Nikolaj Tolstoj je, u knjizi Ministar i pokolji, s dokumentarnim dokazima optužio Engleze da su posle rata Sovjetima vratili zarobljene ili na veru predane pripadnike Vlasovljeve kozačke armije. Isto je, bez ikakve selekcije, učinjeno s ustašama, slovenačkim i hrvatskim domobranima, četnicima i nedićevcima koji su partizanima izručeni na austrijsko-slovenačkoj granici kod mesta Bleiburga.
Većini prinudnih repatriraca se zameo trag, ostavljen da ga nađe istorija. Nedavno je, u ovoj sferi, a povodom druge knjige, po građanskoj tužbi za klevetu Tolstoju održano suđenje. Osuđen je na odštetu od £ 1,5 mil. Britanska je štampa u toj proizvoljnoj presudi videla politički akt sračunat na zavaravanje javnog mnjenja i zastrašivanje budućih istraživača ove sramne epizode britanske ratne povesti.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Prolegomena za jednu sumornu ispovest
Nešto od stvarne „moralne situacije” koja je vladala ranim revolucionarnim socijalizmom, ukoliko se ticala ostataka „istorijski poraženih snaga”, mogli smo naslutiti u ponašanju i držanju spram novog poretka naših roditelja i njihovih kućnih prijatelja. Neki od najugroženijih jednostavno su iščezli, da nam se kasnije jave iz Francuske ili Argentine. Ponekad, i iz Sremske Mitrovice, ako sreće nisu imali, ili su u povlačenju „s istorijske pozornice” naišli na Engleze, u tumačenju grofa Tolstoja, što je otprilike isto.
Grof Nikolaj Tolstoj je, u knjizi Ministar i pokolji, s dokumentarnim dokazima optužio Engleze da su posle rata Sovjetima vratili zarobljene ili na veru predane pripadnike Vlasovljeve kozačke armije. Isto je, bez ikakve selekcije, učinjeno s ustašama, slovenačkim i hrvatskim domobranima, četnicima i nedićevcima koji su partizanima izručeni na austrijsko-slovenačkoj granici kod mesta Bleiburga.
Većini prinudnih repatriraca se zameo trag, ostavljen da ga nađe istorija. Nedavno je, u ovoj sferi, a povodom druge knjige, po građanskoj tužbi za klevetu Tolstoju održano suđenje. Osuđen je na odštetu od £ 1,5 mil. Britanska je štampa u toj proizvoljnoj presudi videla politički akt sračunat na zavaravanje javnog mnjenja i zastrašivanje budućih istraživača ove sramne epizode britanske ratne povesti.
Tuesday, October 13, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXVII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXVII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Prolegomena za jednu sumornu ispovest
Treća strana tog hipokritskog trougla je, naravno, zvanična uprava. Ona laže na više nivoa. Najpre javnost u pogledu režima izdržavanja kazne, potom zatvorenike u pogledu njegove svrhe, najzad sebe u pogledu njegovih korektivnih uspeha.
Laž je osnovno oruđe robijaškog preživljavanja. Ona je primaran uslov njegove egzistencije. Ona je okosnica njegovog robijaškog moralnog bića. Ona ne definiše samo njegove odnose s vlašću, oličenom u upravi i njenim službama, već i većinu njegovih mnogostrukih odnosa sa suzatvorenicima, sugrađanima u toj neobičnoj civilizaciji. Pa i odnose sa samim sobom. I oni su zasnovani na laži.
Trojstvo se međusobno podupire i usavršava. Lažete upravu, po sebi se razume, ali da biste tu laž od demaskiranja obezbedili, za svaki slučaj lažete i svoje drugove robijaše. Najzad počinjete lagati sebe. Bez te poslednje, fundamentalne laži, dugo ni u prvim dvema ne biste izdržali. Posledica je utvaran život, u kome se postepeno brišu razlike između realnosti i fantazije. Postajete – fantomsko biće.
Kako u tom pogledu stoji s civilizacijom napolju koju smo skloni da zovemo – slobodnom?
Najpre, možemo li je, što se činilo pre 1917. i boljševičke revolucije, posmatrati kao jedinstven antropološki entitet, s dopuštenim marginalnim morfološkim varijetetima, ili podela sveta na stari kapitalistički i novi socijalistički podvarijetet, s početka XX veka, bogatstvom razlika, već dozvoljava da se govori o dve civilizacije, u najmanju ruku, o verzijama izvorne, koje prirodom svog nezavisnog razvoja teže pre divergenciji nego konvergenciji?
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Prolegomena za jednu sumornu ispovest
Treća strana tog hipokritskog trougla je, naravno, zvanična uprava. Ona laže na više nivoa. Najpre javnost u pogledu režima izdržavanja kazne, potom zatvorenike u pogledu njegove svrhe, najzad sebe u pogledu njegovih korektivnih uspeha.
Laž je osnovno oruđe robijaškog preživljavanja. Ona je primaran uslov njegove egzistencije. Ona je okosnica njegovog robijaškog moralnog bića. Ona ne definiše samo njegove odnose s vlašću, oličenom u upravi i njenim službama, već i većinu njegovih mnogostrukih odnosa sa suzatvorenicima, sugrađanima u toj neobičnoj civilizaciji. Pa i odnose sa samim sobom. I oni su zasnovani na laži.
Trojstvo se međusobno podupire i usavršava. Lažete upravu, po sebi se razume, ali da biste tu laž od demaskiranja obezbedili, za svaki slučaj lažete i svoje drugove robijaše. Najzad počinjete lagati sebe. Bez te poslednje, fundamentalne laži, dugo ni u prvim dvema ne biste izdržali. Posledica je utvaran život, u kome se postepeno brišu razlike između realnosti i fantazije. Postajete – fantomsko biće.
Kako u tom pogledu stoji s civilizacijom napolju koju smo skloni da zovemo – slobodnom?
Najpre, možemo li je, što se činilo pre 1917. i boljševičke revolucije, posmatrati kao jedinstven antropološki entitet, s dopuštenim marginalnim morfološkim varijetetima, ili podela sveta na stari kapitalistički i novi socijalistički podvarijetet, s početka XX veka, bogatstvom razlika, već dozvoljava da se govori o dve civilizacije, u najmanju ruku, o verzijama izvorne, koje prirodom svog nezavisnog razvoja teže pre divergenciji nego konvergenciji?
Monday, October 12, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXVI deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXVI deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Prolegomena za jednu sumornu ispovest
Jedna od najpresudnijih, analitičkom oku najpristupačnijih komponenata razvijene civilizacije jeste moralni kodeks po kome ona živi, dugotrajnim odgojem na istom učenju, iskustvu i osećanju, zbir ustaljenih normi po čijoj se unutrašnjoj komandi refleksivno luči zlo od dobra, dopušteno od zabranjenog, poželjno od nepoželjnog, svrsishodno od izlišnog.
Potrebno je da takav kodeks bude univerzalan, pošto je već postao konstitutivan, pa da kao primaran uslov učestvuje u određivanju nekog antropološkog nivoa humaniteta kao posebne civilizacije. U protivnom, ma koliko obavezujući, on će obeležavati samo pojedine moralne ezoterične enklave i supkulture, kao što danas izdvaja pank ili hipi komune od matičnih tokova građanske civilizacije.
Nestajanje antičke s evropskog tla i njena zamena hrišćanskim konceptom manje je vidljivo u temeljnim izmenama načina fizičke egzistencije i tehnoloških uslova života, a više u shvatanju boga, poslednje svrhe bivstvovanja, i moralnom ponašanju.
Helen se od savremenog čoveka razlikuje, pre svega, predstavom o svetu i svojim mestom u njemu. Tip, oblik, sadržaj tabua uvek je bio krunski antropološki činilac u definisanju prirode neke civilizacije, koja je, sa svoje strane, kako Spengler veli, „neizbežna sudbina jedne kulture”.
„Svaka kultura ima svoju sopstvenu civilizaciju. I prvi put se ovde ove reči, koje su do sada imale da označavaju neodređenu razliku etičke vrste, shvataju u periodičkom smislu, kao izrazi za jedno strogo i nužno organsko sledovanje. Civilizacija je neizbežna sudbina jedne kulture. Tu je postignut vrhunac s kojeg postaju rešljiva poslednja i najteža pitanja istorijske morfologije. Civilizacije su krajnja i najveštačkija stanja za koja je sposobna jedna viša vrsta ljudi.
Ona su završetak; ona dolaze posle postajanja kao ono što je postalo, posle života kao smrt, posle razvoja kao nepomičnost, posle sela i duševnog detinjstva, kako to prikazuju dorika i gotika, kao duhovna starost i kameni veliki grad koji okamenjuje sve. Ona su neopozivi kraj, ali se ona moraju postići, uvek i redovno, jednom najintimnijom nužnošću.” (O. Špengler, Propast Zapada, I knjiga, Kosmos, Beograd 1936, str. 70–71)
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Prolegomena za jednu sumornu ispovest
Jedna od najpresudnijih, analitičkom oku najpristupačnijih komponenata razvijene civilizacije jeste moralni kodeks po kome ona živi, dugotrajnim odgojem na istom učenju, iskustvu i osećanju, zbir ustaljenih normi po čijoj se unutrašnjoj komandi refleksivno luči zlo od dobra, dopušteno od zabranjenog, poželjno od nepoželjnog, svrsishodno od izlišnog.
Potrebno je da takav kodeks bude univerzalan, pošto je već postao konstitutivan, pa da kao primaran uslov učestvuje u određivanju nekog antropološkog nivoa humaniteta kao posebne civilizacije. U protivnom, ma koliko obavezujući, on će obeležavati samo pojedine moralne ezoterične enklave i supkulture, kao što danas izdvaja pank ili hipi komune od matičnih tokova građanske civilizacije.
Nestajanje antičke s evropskog tla i njena zamena hrišćanskim konceptom manje je vidljivo u temeljnim izmenama načina fizičke egzistencije i tehnoloških uslova života, a više u shvatanju boga, poslednje svrhe bivstvovanja, i moralnom ponašanju.
Helen se od savremenog čoveka razlikuje, pre svega, predstavom o svetu i svojim mestom u njemu. Tip, oblik, sadržaj tabua uvek je bio krunski antropološki činilac u definisanju prirode neke civilizacije, koja je, sa svoje strane, kako Spengler veli, „neizbežna sudbina jedne kulture”.
„Svaka kultura ima svoju sopstvenu civilizaciju. I prvi put se ovde ove reči, koje su do sada imale da označavaju neodređenu razliku etičke vrste, shvataju u periodičkom smislu, kao izrazi za jedno strogo i nužno organsko sledovanje. Civilizacija je neizbežna sudbina jedne kulture. Tu je postignut vrhunac s kojeg postaju rešljiva poslednja i najteža pitanja istorijske morfologije. Civilizacije su krajnja i najveštačkija stanja za koja je sposobna jedna viša vrsta ljudi.
Ona su završetak; ona dolaze posle postajanja kao ono što je postalo, posle života kao smrt, posle razvoja kao nepomičnost, posle sela i duševnog detinjstva, kako to prikazuju dorika i gotika, kao duhovna starost i kameni veliki grad koji okamenjuje sve. Ona su neopozivi kraj, ali se ona moraju postići, uvek i redovno, jednom najintimnijom nužnošću.” (O. Špengler, Propast Zapada, I knjiga, Kosmos, Beograd 1936, str. 70–71)
Friday, October 09, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXV deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXV deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Predveče su se vrata naglo otvorila i trojica milicionera me je nogama i pesnicama privelo svesti o mom pravom i jedinom statusu ovde. Razmišljao sam da se i na ovaj postupak žalim, ali sam predviđao da bi odgovor bio isti, a možda i ubedljiviji.
Ovaj put me instinkt nije prevario. I kasnije iskustvo mi je potvrdilo da je robijašku nevolju bolje primiti bez protesta, jer se otporom ona samo udvostručava. Ako se protiv batina bunite, dobićete ih najmanje dva puta više nego ako ih bez roptanja podnesete, štiteći glavu rukama, a dostojanstvo prepuštajući nekim budućim izvinjenjima i objašnjenjima.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Predveče su se vrata naglo otvorila i trojica milicionera me je nogama i pesnicama privelo svesti o mom pravom i jedinom statusu ovde. Razmišljao sam da se i na ovaj postupak žalim, ali sam predviđao da bi odgovor bio isti, a možda i ubedljiviji.
Ovaj put me instinkt nije prevario. I kasnije iskustvo mi je potvrdilo da je robijašku nevolju bolje primiti bez protesta, jer se otporom ona samo udvostručava. Ako se protiv batina bunite, dobićete ih najmanje dva puta više nego ako ih bez roptanja podnesete, štiteći glavu rukama, a dostojanstvo prepuštajući nekim budućim izvinjenjima i objašnjenjima.
Thursday, October 08, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXIV deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXIV deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Dr Lanji je, očevidno, priliku svojski iskoristio. Pregled u njegovoj ordinaciji obavljen je u dramatičnom ritmu industrijske klaonice pilića. Svi smo automatski proglašeni sposobnima za rad, pa i D. Z., koji je, u međuvremenu, na plućima imao kaverne veličine kokošijeg jajeta, na svakom krilu po jednu.
Kada dr Lanji nije video onolike rupe u mom prijatelju, nisam se smeo nadati da će primetiti ni moje dve mizerne, dekadentno nejake hilusne senke, zarađene, uostalom, nezdravim noćnim životom, a ne zdravim dnevnim radom.
I nije.
Stajali smo u dvorištu, pod suncem, i čekali raspored na rad. Dvorište je bilo pravougaono, prostrano, isparcelisano tu i tamo lejama za cveće i uređeno kao lavirint s užim koridorima između tamničkih zgrada. U odnosu na druge kaznione, KP dom Niš, na primer, Sremska se Mitrovica mogla, barem u hortikulturnom smislu, smatrati robijaškim Versaillesom.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Dr Lanji je, očevidno, priliku svojski iskoristio. Pregled u njegovoj ordinaciji obavljen je u dramatičnom ritmu industrijske klaonice pilića. Svi smo automatski proglašeni sposobnima za rad, pa i D. Z., koji je, u međuvremenu, na plućima imao kaverne veličine kokošijeg jajeta, na svakom krilu po jednu.
Kada dr Lanji nije video onolike rupe u mom prijatelju, nisam se smeo nadati da će primetiti ni moje dve mizerne, dekadentno nejake hilusne senke, zarađene, uostalom, nezdravim noćnim životom, a ne zdravim dnevnim radom.
I nije.
Stajali smo u dvorištu, pod suncem, i čekali raspored na rad. Dvorište je bilo pravougaono, prostrano, isparcelisano tu i tamo lejama za cveće i uređeno kao lavirint s užim koridorima između tamničkih zgrada. U odnosu na druge kaznione, KP dom Niš, na primer, Sremska se Mitrovica mogla, barem u hortikulturnom smislu, smatrati robijaškim Versaillesom.
Wednesday, October 07, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXIII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Po osvajanju vlasti, kako to često biva, komunisti su promenili mišljenje o statusu za koji su se borili. Njihovo zakonodavstvo ne poznaje pojam političkog krivičnog dela, iako ga prećutno podrazumeva pod inkriminacijama iz 15. glave KZ SFRJ (dela protiv osnova socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja i bezbednosti SFRJ) i nekih alineja 17. glave KZ (dela povrede ugleda SFRJ, njenih najviših organa ili predstavnika tih organa, oružanih snaga ili vrhovnog komandanta).
U taksativnoj razradi ovim delima su posvećeni: čl. 114 (kontrarevolucionarno ugrožavanje društvenog uređenja), čl. 116 (ugrožavanje teritorijalne celine SFRJ), čl. 122 i 123 (ubistva ili nasilje iz neprijateljskih pobuda prema SFRJ), čl. 124 (oružana pobuna), čl. 125 (terorizam), čl. 126 i 127 (sabotaža i uništenje važnih objekata privrede),
čl. 128 i 129 (špijunaža i odavanje državne tajne), čl. 131 (učestvovanje u neprijateljskoj delatnosti protiv SFRJ sa stranom državom ili emigracijom), čl. 132 (prebacivanje u SFRJ neprijateljskih grupa, oružja i municije), čl. 133 (neprijateljska propaganda), čl. 134 (izazivanje nacionalne i verske mržnje), čl. 136 (stvaranje grupa ili organizacija u zemlji radi neprijateljske delatnosti), čl. 157 (povreda ugleda SFRJ i njenih organa).
Tretman svih lica po ovim osnovama osuđenih jednak je, često i gori, od tretmana koji se primenjuje prema kriminalcima uz sumnjivo objašnjenje da se time štiti građansko načelo jednakosti pred zakonom.
Naša je prva ideja bila da tražimo zatvorenički status komunista pre rata, pa da ga, ako treba, i štrajkom glađu izvojujemo. Kako me izgledi na neki, po svoj prilici besmislen, iscrpljujući, ropski posao nisu oduševljavali – smerao sam, naime, da vreme posvetim usavršavanju, za koje na slobodi od žureva i ilegalnog angažmana nisam imao vremena – a ne strepeći od samoće, naprotiv, prizivajući je, bio sam među onima koji su se zalagali da se prinudni rad odbije.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Po osvajanju vlasti, kako to često biva, komunisti su promenili mišljenje o statusu za koji su se borili. Njihovo zakonodavstvo ne poznaje pojam političkog krivičnog dela, iako ga prećutno podrazumeva pod inkriminacijama iz 15. glave KZ SFRJ (dela protiv osnova socijalističkog samoupravnog društvenog uređenja i bezbednosti SFRJ) i nekih alineja 17. glave KZ (dela povrede ugleda SFRJ, njenih najviših organa ili predstavnika tih organa, oružanih snaga ili vrhovnog komandanta).
U taksativnoj razradi ovim delima su posvećeni: čl. 114 (kontrarevolucionarno ugrožavanje društvenog uređenja), čl. 116 (ugrožavanje teritorijalne celine SFRJ), čl. 122 i 123 (ubistva ili nasilje iz neprijateljskih pobuda prema SFRJ), čl. 124 (oružana pobuna), čl. 125 (terorizam), čl. 126 i 127 (sabotaža i uništenje važnih objekata privrede),
čl. 128 i 129 (špijunaža i odavanje državne tajne), čl. 131 (učestvovanje u neprijateljskoj delatnosti protiv SFRJ sa stranom državom ili emigracijom), čl. 132 (prebacivanje u SFRJ neprijateljskih grupa, oružja i municije), čl. 133 (neprijateljska propaganda), čl. 134 (izazivanje nacionalne i verske mržnje), čl. 136 (stvaranje grupa ili organizacija u zemlji radi neprijateljske delatnosti), čl. 157 (povreda ugleda SFRJ i njenih organa).
Tretman svih lica po ovim osnovama osuđenih jednak je, često i gori, od tretmana koji se primenjuje prema kriminalcima uz sumnjivo objašnjenje da se time štiti građansko načelo jednakosti pred zakonom.
Naša je prva ideja bila da tražimo zatvorenički status komunista pre rata, pa da ga, ako treba, i štrajkom glađu izvojujemo. Kako me izgledi na neki, po svoj prilici besmislen, iscrpljujući, ropski posao nisu oduševljavali – smerao sam, naime, da vreme posvetim usavršavanju, za koje na slobodi od žureva i ilegalnog angažmana nisam imao vremena – a ne strepeći od samoće, naprotiv, prizivajući je, bio sam među onima koji su se zalagali da se prinudni rad odbije.
Tuesday, October 06, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXII deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Susret sa prvim „cinkarošem” Sremske Mitrovice dogodio se predveče uoči rastanka sa karantinom. Već nam je bilo saopšteno da će nas idućeg dana odvesti u tamničku bolnicu na lekarski pregled, a potom, od tamošnjeg nalaza zavisno, rasporediti na rad.
Još u Beloj Crkvi vođene su debate oko držanja prema prisilnom radu kao sastavnom delu presude. U načelu bi moralno oportuno bilo već tu, na prvom probnom kamenu našeg statusa, dati prvu robijašku bitku, pružiti prvi otpor. S teorijskog stanovišta, naš status nije bio sporan. S obzirom na prirodu ogrešenja o zakone, besmo nesumnjivo – politički krivci.
I kao takvi, po građanskim pravnim uzansama, a i preporukama Ujedinjenih naroda, nismo smeli biti suđeni na težak prinudni rad. („Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.” Čl. 4 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine.)
„Za Univerzalnu deklaraciju glasalo je 48 država, nijedna nije glasala protiv, a osam se uzdržalo. (SSSR, Jugoslavija, Čehoslovačka, Poljska, Ukrajina, Belorusija, Saudijska Arabija i Južnoafrička Unija).” Lepo društvo!
„Dok je jasno da je uzdržavanje Saudijske Arabije bilo zbog toga što su njeni predstavnici smatrali neke odredbe Deklaracije suprotnim šerijatskom pravu, a da Južnoafrička Unija nije mogla da prihvati dokumenat koji bi izjednačavao sve njene građane bez obzira na boju kože, dotle je uzdržavanje socijalističkih zemalja – tadašnjih članica UN – teže shvatljivo.” Meni iz perspektive Sremske Mitrovice, bogami, nije. (Prema članku dr Vojina Dimitrijevića iz zbornika Temelji moderne demokratije, str. 194).
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Susret sa prvim „cinkarošem” Sremske Mitrovice dogodio se predveče uoči rastanka sa karantinom. Već nam je bilo saopšteno da će nas idućeg dana odvesti u tamničku bolnicu na lekarski pregled, a potom, od tamošnjeg nalaza zavisno, rasporediti na rad.
Još u Beloj Crkvi vođene su debate oko držanja prema prisilnom radu kao sastavnom delu presude. U načelu bi moralno oportuno bilo već tu, na prvom probnom kamenu našeg statusa, dati prvu robijašku bitku, pružiti prvi otpor. S teorijskog stanovišta, naš status nije bio sporan. S obzirom na prirodu ogrešenja o zakone, besmo nesumnjivo – politički krivci.
I kao takvi, po građanskim pravnim uzansama, a i preporukama Ujedinjenih naroda, nismo smeli biti suđeni na težak prinudni rad. („Niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili svirepom, nečovečnom ili ponižavajućem postupku ili kazni.” Čl. 4 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine.)
„Za Univerzalnu deklaraciju glasalo je 48 država, nijedna nije glasala protiv, a osam se uzdržalo. (SSSR, Jugoslavija, Čehoslovačka, Poljska, Ukrajina, Belorusija, Saudijska Arabija i Južnoafrička Unija).” Lepo društvo!
„Dok je jasno da je uzdržavanje Saudijske Arabije bilo zbog toga što su njeni predstavnici smatrali neke odredbe Deklaracije suprotnim šerijatskom pravu, a da Južnoafrička Unija nije mogla da prihvati dokumenat koji bi izjednačavao sve njene građane bez obzira na boju kože, dotle je uzdržavanje socijalističkih zemalja – tadašnjih članica UN – teže shvatljivo.” Meni iz perspektive Sremske Mitrovice, bogami, nije. (Prema članku dr Vojina Dimitrijevića iz zbornika Temelji moderne demokratije, str. 194).
Monday, October 05, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXI deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXI deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Izuzetak na vratima
Sada je već jasno bilo da provokacija nema za cilj disciplinski prekršaj. Nikoji se nadzornik neće u nevreme pojaviti, uhvatiti nas u zabranjenoj konverzaciji i obojicu kazniti, s tim što ću ja kaznu izdržati, a mladića će premestiti na drugi poverljiv posao. Namera je bila dalekosežnija. Ticala se mog i našeg opstanka u Mitrovici.
Kada se mladić vratio, odlučan da našu ukupnu situaciju na robiji postavim na zdrave noge, da joj ne dopustim survavanje u neizvesnosti neke dopunske istrage ili sukoba s upravom oko trivijalnih političkih razlika u trenutku kada je preživljavanje jedino od životnog interesa, pregoh da cinkarošu potanko objasnim prirodu organizacije Saveza demokratske omladine Jugoslavije.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Izuzetak na vratima
Sada je već jasno bilo da provokacija nema za cilj disciplinski prekršaj. Nikoji se nadzornik neće u nevreme pojaviti, uhvatiti nas u zabranjenoj konverzaciji i obojicu kazniti, s tim što ću ja kaznu izdržati, a mladića će premestiti na drugi poverljiv posao. Namera je bila dalekosežnija. Ticala se mog i našeg opstanka u Mitrovici.
Kada se mladić vratio, odlučan da našu ukupnu situaciju na robiji postavim na zdrave noge, da joj ne dopustim survavanje u neizvesnosti neke dopunske istrage ili sukoba s upravom oko trivijalnih političkih razlika u trenutku kada je preživljavanje jedino od životnog interesa, pregoh da cinkarošu potanko objasnim prirodu organizacije Saveza demokratske omladine Jugoslavije.
Friday, October 02, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXX deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXX deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Izuzetak na vratima Svako pravilo ima izuzetke. Znati to i prema tome se u svim prilikama ravnati nije mudrost. Mudrost je izuzetke uočiti i s njima se ne ponašati kao s pravilom.
Grebanje na vratima je prestalo.
Pravilo je nalagalo da se na predlog komunikacije ne odgovara odmah. Grebati je mogao i ključar da proveri u kojoj sam meri shvatio zabranu kontakta sa drugim osuđenicima. Grebati je mogao i provokator. Ostao sam na slamarici, savlađujući nestrpljenje divljenjem svojoj robijaškoj samodisciplini.
Grebanje se ponovilo.
Ni tada nisam ustao, niti bilo čime dao znak da ga čujem.
Neko je i treći put zagrebao po vratima. Istovremeno se špijunka na njima otvorila, mutno oko u njenom zarđalom kolutu zasijalo, pa se izgubilo, ali se metalni poklopac nije na mesto vratio.
Razumeo sam da mi nevidljivi korespondent želi pružiti dokaze časnih namera. Prišao sam špijunci i pogledao u hol. Preko puta, kraj vrata naspramne ćelije, stajao je mlad robijaš s dugom četkom za ribanje umotanom u mokru krpu.
Kraj nogu mu je počivala kofa. Oko njega se razlivala voda. Pod centralne hale bio je umiven do linije koja je spajala moju i naspramnu samicu. Brišući beton robijaški tromim zaveslajima, ponovo je krenuo prema mojim vratima. Odmakao sam se dovoljno da ga čujem ako mi se obrati, ali i ne čujem ako neću.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Izuzetak na vratima Svako pravilo ima izuzetke. Znati to i prema tome se u svim prilikama ravnati nije mudrost. Mudrost je izuzetke uočiti i s njima se ne ponašati kao s pravilom.
Grebanje na vratima je prestalo.
Pravilo je nalagalo da se na predlog komunikacije ne odgovara odmah. Grebati je mogao i ključar da proveri u kojoj sam meri shvatio zabranu kontakta sa drugim osuđenicima. Grebati je mogao i provokator. Ostao sam na slamarici, savlađujući nestrpljenje divljenjem svojoj robijaškoj samodisciplini.
Grebanje se ponovilo.
Ni tada nisam ustao, niti bilo čime dao znak da ga čujem.
Neko je i treći put zagrebao po vratima. Istovremeno se špijunka na njima otvorila, mutno oko u njenom zarđalom kolutu zasijalo, pa se izgubilo, ali se metalni poklopac nije na mesto vratio.
Razumeo sam da mi nevidljivi korespondent želi pružiti dokaze časnih namera. Prišao sam špijunci i pogledao u hol. Preko puta, kraj vrata naspramne ćelije, stajao je mlad robijaš s dugom četkom za ribanje umotanom u mokru krpu.
Kraj nogu mu je počivala kofa. Oko njega se razlivala voda. Pod centralne hale bio je umiven do linije koja je spajala moju i naspramnu samicu. Brišući beton robijaški tromim zaveslajima, ponovo je krenuo prema mojim vratima. Odmakao sam se dovoljno da ga čujem ako mi se obrati, ali i ne čujem ako neću.
Thursday, October 01, 2015
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXIX deo
Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXIX deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Karantin
U karantinu, po pravilu, vlada stroga tišina. Hoda se u nazuvcima, govori tiho, naređuje mirno, pokorava bez glasa. Osećate se kao u podvodnom zvonu, na dnu mrtvog svemira. Ali hermetika prostora nije savršena. Kroz visoko ugrađen, rešetkom pokriven prozor prodre katkad neki mig, znak, zvuk spoljnog života.
Let ptice osenči staklo, lepet krila nežno dirne sluh, čuje se nostalgičan pisak udaljenog voza, možda i eho ljudske reči, koja je za vas ljudska iako najčešće potiče od stražara, fijuk vetra prokrijumčari među bele, mrtvačke stene samice predeo u kome treperi suncem ozareno lišće. Naiđe i poneka neobična boja, senka, bestelesna, astralna projekcija nečeg što za druge ne postoji. Stavlja se na raspolaganje i od mašte zavisi šta ćete s njom.
Hoćete li je potrošiti u bescenje ili u sebe uvući i još dugo držati u životu. Prozor velikodušno propusti sunce, u kome će samo za vas igrati roj raskalašnih mušica ili orgijastičan sedefast sjaj sumraka, da ih, svečeri, zameni pozorište nemuštih seni. Ako u duhove verujete, možete s njima razgovarati. Možete se kod predaka raspitati šta vas čeka i zašto vas to čeka.
No, to je, otprilike, sve što se od neutralne okoline sme očekivati. Poklonite poklonjenom još nekoliko sati, ostaćete s desetak koje morate nečim drugim utucati.
Tako stižemo do sanjarija.
U Poetici prostora, na koju se često pozivamo jer i tamnicu smatramo Kućom, Bachelard, na str. 33, piše: „U tim uslovima kad bi nas neko upitao šta je najdragocenija osobina kuće, rekli bismo: kuća pruža utočište sanjarenju, kuća štiti sanjara, kuća nam dozvoljava da mirno sanjamo... Treba da pokažemo da je kuća jedna od najvećih sila integracije za misli, za sećanja i snove čoveka.
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Karantin
U karantinu, po pravilu, vlada stroga tišina. Hoda se u nazuvcima, govori tiho, naređuje mirno, pokorava bez glasa. Osećate se kao u podvodnom zvonu, na dnu mrtvog svemira. Ali hermetika prostora nije savršena. Kroz visoko ugrađen, rešetkom pokriven prozor prodre katkad neki mig, znak, zvuk spoljnog života.
Let ptice osenči staklo, lepet krila nežno dirne sluh, čuje se nostalgičan pisak udaljenog voza, možda i eho ljudske reči, koja je za vas ljudska iako najčešće potiče od stražara, fijuk vetra prokrijumčari među bele, mrtvačke stene samice predeo u kome treperi suncem ozareno lišće. Naiđe i poneka neobična boja, senka, bestelesna, astralna projekcija nečeg što za druge ne postoji. Stavlja se na raspolaganje i od mašte zavisi šta ćete s njom.
Hoćete li je potrošiti u bescenje ili u sebe uvući i još dugo držati u životu. Prozor velikodušno propusti sunce, u kome će samo za vas igrati roj raskalašnih mušica ili orgijastičan sedefast sjaj sumraka, da ih, svečeri, zameni pozorište nemuštih seni. Ako u duhove verujete, možete s njima razgovarati. Možete se kod predaka raspitati šta vas čeka i zašto vas to čeka.
No, to je, otprilike, sve što se od neutralne okoline sme očekivati. Poklonite poklonjenom još nekoliko sati, ostaćete s desetak koje morate nečim drugim utucati.
Tako stižemo do sanjarija.
U Poetici prostora, na koju se često pozivamo jer i tamnicu smatramo Kućom, Bachelard, na str. 33, piše: „U tim uslovima kad bi nas neko upitao šta je najdragocenija osobina kuće, rekli bismo: kuća pruža utočište sanjarenju, kuća štiti sanjara, kuća nam dozvoljava da mirno sanjamo... Treba da pokažemo da je kuća jedna od najvećih sila integracije za misli, za sećanja i snove čoveka.