Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Koordinatni sistem društvene laži
Druga je odbrana tananija. Ona pretpostavlja prihvatanje vlastite maske kao originalnog lica u trenutku kada njena težina postane nesnošljiva.
Samo se irelevantno mali broj ljudi mogao računati u prave ketmane. A onda je opasnost od iznenadnog spadanja maske, usled neopreznosti ili omaške, neophodna. Ako mimikrija krije realne opasnosti da bude demaskirana i osujećena, upravo u tim opasnostima je i njen moralni alibi.
Bez ikakvog rizika licemernost pristajanja uz nesumnjivo naopak poredak stvari, da bi mu se pružio potajan, podzeman otpor, bila bi, očigledno, duševno neodrživa.
Ako sada nepristrasno osmotrimo društveno pletivo socijalističke slobode, u koje smo se po izlasku s robije zapleli, uviđamo da se ono od tamničkog ne razlikuje kakvoćom, već količinom svojih vidljivih čvorova. Na robiji njih je malo, jer su sve ljudske težnje, svi međuljudski odnosi, u koje se mora stupati da bi se one ostvarile, reducirane na najnužniji minimum.
Kako se većina tih težnji, rudimentarnih uostalom, postiže lažima, u najmanju ruku, pretvaranjem ili prećutkivanjem istine, ovaj se sistem na slobodi, koja inicijalnu laž umnogostručava, prosto širi, širenjem gubeći uočljivost sastavnih čvorova.
Čvorovi laži su tu, ali se više ne vide.
Na slobodi ćete retko naći čoveka koji će vam priznati da je veći deo njegovog života zasnovan na lažima i u tom pogledu nečastan kao i život kriminalca. Većina ljudi toga neće biti ni svesna. Smatraće sebe oličenjem poštenja. I na robiji će vam se tako nešto retko priznati. Razlika je u tome što je toga na robiji čovek uvek svestan. On to mora biti.
Od toga mu zavisi život.
No comments:
Post a Comment