Godine koje su pojeli skakavci III tom – XXXXVIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tamnička heraldika i zakoni robijaške zemlje
Neprijatelji iz građanskog rata
Bili su to, kako rekoh, uglavnom pripadnici ili saučesnici Ravnogorskog pokreta i drugih četničkih formacija, za koje nije moglo biti dokazano da su tokom rata „okrvavili ruke”. (Ako bi se ta krv tokom njihovog robijanja dokazala, vraćani su na suđenje, ali ne i natrag.)
Oni su, barem u Mitrovici, činili najveću, najjaču, najsamosvesniju i najuticajniju grupaciju zatvorenika, nipošto uvek jedinstvenu, ali dovoljno organizovanu da u svojim rukama drži unutrašnju vlast u kaznionici. Ne tvrdim da je taj komandni položaj postignut isključivo ličnim osobinama, sposobnostima tih ljudi, pogotovo jedinstvom u držanju.
(Postojanje frakcija bilo je primetno, nepoverenje ponekad vidljivo i za „opštu robijašku stvar” štetno, omraza među njima znatna, ali to nije naša tema, pa se njome nećemo ni baviti.)
Nešto je, prema zatvorskom običajnom pravu, svakako poticalo i od statusa starosedeoca.
Većina je, kad sam ja došao, ležala ovde već svoju petu ili četvrtu godinu robije, a imala pred sobom još deset-petnaest. Za većinu se, takođe, moglo reći da su im kazne u nekoj srazmeri s krivicom kako su je komunisti videli. Osnovna krivica, naravno, što je prirodno, ležala je u tome što su bili – na pogrešnoj strani. Sve je ostalo od sporednog značaja.
Prema njima je primenjivan stroži režim nego prema kolaboraterima, čak i kad nisu pripadali vođstvu Pokreta, već behu samo njegovi saučesnici ili pomagači. Građanski rat, napolju završen, ovde je svom žestinom nastavljen. Uprkos pojačanom pritisku, međutim, verovatno zbog same brojnosti, kao i ugleda što su ga kao „osvedočeni borci protiv komunizma” u robijaškoj populaciji uživali, unutrašnja vlast u Mitrovici pripadala je njima.
Držanje ove grupacije bilo je generalno dobro.
No comments:
Post a Comment