Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
Izuzetak na vratima
Sada je već jasno bilo da provokacija nema za cilj disciplinski prekršaj. Nikoji se nadzornik neće u nevreme pojaviti, uhvatiti nas u zabranjenoj konverzaciji i obojicu kazniti, s tim što ću ja kaznu izdržati, a mladića će premestiti na drugi poverljiv posao. Namera je bila dalekosežnija. Ticala se mog i našeg opstanka u Mitrovici.
Kada se mladić vratio, odlučan da našu ukupnu situaciju na robiji postavim na zdrave noge, da joj ne dopustim survavanje u neizvesnosti neke dopunske istrage ili sukoba s upravom oko trivijalnih političkih razlika u trenutku kada je preživljavanje jedino od životnog interesa, pregoh da cinkarošu potanko objasnim prirodu organizacije Saveza demokratske omladine Jugoslavije.
Znajući da će moje reči biti dostavljene upravi, da će, možda, odlučiti o našem statusu ovde, a ovaj o izgledima da živi iz zatvora izađemo, priznajem da sam malo preterao u levoj reparaciji našeg programa.
Govoreći, gledao sam ga kroz špijunku. Čelo dripca je nabreklo. Nešto, izgleda, nije shvatao. Najzad je upitao:
– U čemu ste se onda, jebô vas ja, razlikovali od komunista?
Zatečen, nisam odgovorio. Zaista, ovako kako sam naše namere izlagao, lunatično je bilo ilegalno se boriti s onima koji su legalno to isto mislili.
Danas se
nešto slično događa. Izvesne novine – Duga,
od 17. 2. 1990, na primer, pod
simptomatičnim naslovom „ideje vodilje i
ideje gonilje” prebacuje osnivačkom debiju Demokratske stranke „malo
više ’antikomunizma’, tačnije – malo mnogo više!”, iako joj je, navodno,
program skoro isti ili barem vrlo sličan s programom SK Srbije.
Po podnaslovu ispada da se SKS i DS takmiče u antikomunizmu (što je za Demokratsku stranku prirodno, ali komunističkoj baš ne bi pristajalo). Jer ono, veli ovaj list, „što, u konglomeratu ideja, čini glavnu razliku demokratskog programa i programskih rezolucija srpskih komunista na poslednjem Kongresu je malo više ’antikomunizma’.
Tačnije – malo mnogo više.” Istina je upravo obrnuta. Posle pola veka eksperimentalnog mrcvarenja i društvene vivisekcije, životom iznuđen instant program Kompartije postao je tek na poslednjem kongresu, prekonoć takoreći, sličan programima tradicionalnih građanskih demokratskih stranaka.
Po podnaslovu ispada da se SKS i DS takmiče u antikomunizmu (što je za Demokratsku stranku prirodno, ali komunističkoj baš ne bi pristajalo). Jer ono, veli ovaj list, „što, u konglomeratu ideja, čini glavnu razliku demokratskog programa i programskih rezolucija srpskih komunista na poslednjem Kongresu je malo više ’antikomunizma’.
Tačnije – malo mnogo više.” Istina je upravo obrnuta. Posle pola veka eksperimentalnog mrcvarenja i društvene vivisekcije, životom iznuđen instant program Kompartije postao je tek na poslednjem kongresu, prekonoć takoreći, sličan programima tradicionalnih građanskih demokratskih stranaka.
Mladić, koji je zahvaljujući mom nepogrešivom čulu za konfidente preimenovan u dripca, zatvorio je špijunku i otišao.
Bio sam zadovoljan sobom. Ovo što sam uradio nije baš časno, ali je nesumnjivo korisno. Ponosan na prvo uspešno robijaško lukavstvo, ostao sam da s nadom čekam njegove posledice.
Ubrzo su došle, ali sasvim drukčije od zamišljenih. Dripac, mladić s četkom, nije, kao što je pravilo nalagalo, bio konfident.
Bio je prokleti izuzetak.
No comments:
Post a Comment