Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Rani dani ili inicijacija
I pravilo koje iz izuzetka sledi
Predveče su se vrata naglo otvorila i trojica milicionera me je nogama i pesnicama privelo svesti o mom pravom i jedinom statusu ovde. Razmišljao sam da se i na ovaj postupak žalim, ali sam predviđao da bi odgovor bio isti, a možda i ubedljiviji.
Ovaj put me instinkt nije prevario. I kasnije iskustvo mi je potvrdilo da je robijašku nevolju bolje primiti bez protesta, jer se otporom ona samo udvostručava. Ako se protiv batina bunite, dobićete ih najmanje dva puta više nego ako ih bez roptanja podnesete, štiteći glavu rukama, a dostojanstvo prepuštajući nekim budućim izvinjenjima i objašnjenjima.
Ni u pogledu mladića taj me instinkt nije obmanuo. Uistinu je bio poverenik uprave. Samo ne one koje sam se bojao. Ne vidljive, zatvorske, već nevidljive zatvoreničke, mahom četničke, koja je upravljala Sremskom Mitrovicom. Bio je poslat da ispita o kakvoj je organizaciji reč, da bi se videlo trebaju li njeni članovi da uživaju zaštitu ili da se puste niz robijašku prljavu vodu.
Lukavo pozivanje na republikanstvo i „u osnovi socijalističko političko opredeljenje” upriličilo je mojim drugovima ciglanu, a meni batine. Četnički ostrakizam, srećom, nije dugo trajao.
Moji pametniji drugovi ubrzo su otklonili nesporazum i odmah zauzeli najlukrativnija administrativna radna mesta robijašnice. Meni je malo duže trebalo da se otresem republikansko-socijalističkih znamenja i shvatim pravilo koje iz tog iskustva proizlazi:
da na robiji pravila nema i da se sve što se događa sastoji samo od prokletih izuzetaka.
No comments:
Post a Comment