Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
 Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

S prvim pismom kući suočavamo se sa pojmom kućnog reda ili „Zakona robijaške zemlje”, kako sam ga u naslovu glave nazvao, podvlačeći njegovu sličnost s pravnim normama koje regulišu život jedne države. Ono što je ustav s izvedenim subsidijarnim zakonima za socijalističku državu, to je kućni red za njene tamnice. Odmah treba reći da deluje i druga podudarnost što povezuje sve autoritarne poretke: i pored postojanja pisanih pravila, od kojih su neka saobražena najmodernijim standardima penologije, najviši zakon u zatvoru nije kućni red, nego slobodna volja njegovih izvršitelja.

U I knjizi Godina koje su pojeli skakavci ovako sam pisao o kućnom redu istražnog zatvora:
 „Kućni red u zatvoru sistem je spoljnih pravila čija je svrha protivrečna.

S jedne strane, uvođenjem u vaš poremećeni život nekog stalnog, definisanog, ozakonjenog poretka, kao da želi da vam zatvor učini snošljivijim (što dopuštanjem paketa, a na robiji i poseta, čini), a s druge strane, kao da mu je, takođe, otvoreni cilj da vam ga na svaki način oteža (jer se, recimo, buđenje u kaluđersku zoru, sušenje na zimskom vetru posle kupatila, glasnogovornici u sobi koje ne možete isključiti a od jutra do sutra hvale vam ono što najviše ne trpite, ne može smatrati nekim olakšanjem).


Sistem dozvola i zabrana tako je dijalektički podešen da vam svaku dozvolu uskraćuje poneka zabrana. Uvek, doduše, pod pobrojanim okolnostima, čija je jedina mana u tome što su vrlo brojne, te vam ni pod kakvim okolnostima ne dopuštaju da dozvole iskoristite.”

Sve ove osobine naći ćemo u proširenom vidu u našem Ustavu, ma koju od njegovih brojnih varijanata uzeli u razmatranje. On će vam, u načelu, najpre definisati dopuštene slobode veoma široko, veoma prosvećeno, a potom vas taksativnim izuzimanjem lišiti jedne po jedne mogućnosti da ih iskoristite. On će vam velikodušno pružiti mnoga obećanja, da vam u objašnjenjima izuzetaka gotovo svako uskrati. I najzad, biće on uvek dosledno, pomno dvosmislen, pa će biti podložan svakom tumačenju, osim onome koje bi išlo u vašu korist.

Nikad nisam imao prilike da u celini pročitam kućni red po kome se odvijao život Sremske Mitrovice. Nedavno sam, međutim, došao do rada koji je obrađivao ovu materiju, iz pera mog starog udbaškog poznanika dr Vidaka Popovića, bivšeg šefa islednika Udbe za Beograd.

Iz njega sam doznao da je raspisom br. 5791 već 1. novembra 1945. republičkim ministarstvima za unutrašnje poslove naloženo donošenje pravilnika o kućnom redu za kazneno-popravne domove i zavode za prinudan rad. Raspisom br. 873 od 29. juna 1946. određuje se raspored osuđenika u kazneno-popravnim ustanovama i daje privremeno uputstvo o organizaciji, dužnostima i pravima stražarskog osoblja.

Raspis br. 2605, 15. novembra 1946, reguliše osnivanje privrednih preduzeća pri kazneno-popravnim domovima i način njihovog poslovanja. Propisi su internog karaktera i nisu objavljeni u Službenom listu. Prvi odštampani bio je Pravilnik o Kućnom redu u kazneno-popravnim ustanovama (Službeni list, br. 23, od 18. marta 1947).

U njemu je propisan način prijema osuđenih u ustanovu, organizacija zdravstvene i radne službe, norme ponašanja osuđenih, oblici prevaspitanja (pranja mozga) prijem poseta, pisama, paketa, disciplinski postupak i način puštanja osuđenika na slobodu. Ovaj je pravilnik kasnije dopunjen i prilagođen Krivičnom zakoniku donetom 1947. godine.