Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Mitrovačke tamničke kaste
Kriminalne klase, opisane prema zahtevima jugoslovenskog socijalističkog Krivičnog zakonika, nisu i robijaške kaste u tamničkoj hijerarhiji. Robijaška klasna struktura drukčija je od građanske na slobodi, premda ništa manje komplikovana i ekskluzivna. Bez obzira na to s kojom ste kriminalnom kategorijom, kojim zavrtnjem u Sremsku Mitrovicu ušli, tamo ćete biti razvrstani po njenim sopstvenim načelima.
Celokupna populacija jedne robijašnice, ma koju za uzorak uzeli, trpi nekoliko horizontalnih podela. Prva od nje je, razume se, temeljna, ona na administrativno osoblje doma i robijaše.
Administrativno osoblje je službeni deo personala Ministarstva unutrašnjih poslova republike na čijoj se teritoriji dom nalazi. Najveći broj korespondira s Odeljenjem za izvršenje kazni pri tom ministarstvu, manji s republičkom Udbom.
Na čelu prve grupe službenika i nad celim zavodom kao ustanovom stoji upravnik; drugom rukovodi njegov pomoćnik, ali ga, u upravnikovoj odsutnosti ili kada je ovaj sprečen, zamenjuje i u ostalim poslovima upravljanja kazamatom.
Njihove su funkcije, dakle, razdeljene, ali se prema potrebi spajaju, pri čemu zamenik može da preuzme funkcije upravnika, ali ovaj ne može obavljati zamenikove, one što se nalaze u nadležnosti i domenu interesovanja političke policije. (Ovi su se poslovi sastojali u nadziranju robijaša i vođenju popravno-vaspitne „robijaške škole”, čiji je jedini ozbiljan predmet, koliko sam mogao primetiti, bio vrbovanje provokatora i potkazivača.)
S robijaškog stanovišta, ova podela nije tako jasna, pogotovu za tamnički život delatna. Presija je osnovni mehanizam funkcionisanja uprave, ali to je i glavno oruđe zatvorskog povereništva Udbe. Razlika je, na prvi pogled, u ciljevima. Uprava teži da vas popravi i od vas načini najpre dobrog osuđenika, a onda i dobrog građanina, mada na ovome malo jaše.
Udba želi od vas napraviti dobrog zatvorskog cinkaroša, a onda možda i dobrog građanskog doušnika. Tako se negde u slobodnoj sutrašnjici dva cilja srećno spajaju. Jer za totalitaristički poredak nema savršenijeg građanina od onog koji se amaterski igra policajca. Pored toga, razdvajanje je otežano čestom upotrebom uprave u policijske svrhe pritiska. No, tome je lakše bilo doskočiti.
Ako ste na kaznenom raportu kod upravnika za beznačajan disciplinski prekršaj dobili nesrazmerno tešku meru, možete biti sigurni da ćete biti pozvani na saslušanje i da Udba od vas nešto očekuje, ili, ako ste već na saslušanju bili, da se nada to i dobiti. A ako se sumnjiva disproporcija u delu i kazni ponavlja, znajte da na tome što od vas očekuje ona insistira. Ona to može.
Udba je i ovde izvojevala nezavisnost, koju je u to vreme, pa sve do 1966. i, po svemu sudeći, insceniranog pada Aleksandra Rankovića, zauzimala u državnom životu zemlje. I premda je po zvaničnoj hijerarhiji upravnik Sremske Mitrovice bio njen neprikosnoven gospodar, stvarnu je vlast imala Udba. To je, jamačno, i bio razlog hroničnom animozitetu između zavodskih upravnika i njihovih pomoćnika u svim našim kazneno-popravnim domovima, a povremeno, kao u mom slučaju, izvor izvesnih olakšica za robijaše.
No comments:
Post a Comment