Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXXII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXXII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Tipologija zatvorskih doušnika i doušnika na slobodi 
3. Meditativno-konformistički tip 

Ovo je varijanta tipa pod br. 2, regrutovana najčešće među intelektualcima jakog i arogantnog ega. Ako su u rukama policije, meditativni proces koji ih do saradnje, a potom do denuncijacije dovodi počinje već u istrazi. Njegova je osnova delimično spekulativna, delimično psihološka, ali uvek zasnovana na uverenju da su nad islednim organom nadmoćniji. Takav tip kaže sebi:

„Pošto se ne mogu odupreti, a pod mukama mogu reći i više nego ovako kontrolisan, pri čistoj svesti, pristaću na izvesna ograničena priznanja. Trudiću se da im pružim što manje, tek toliko da sebe obezbedim, a druge što manje u nepriliku dovedem.”

Posle izvesnog vremena, stavljen pred novo iskušenje, reći će: „Ako se od mene izrikom ište da između nekoliko ljudi, po svom izboru, odam jednog, izdaću najmanje vrednog, ali ću spasti sve ostale.” Akcenat je uvek na spasenima, nikad na upropašćenom.

A pitanje može li on proceniti ko je vredniji između dva čoveka, da li su zaista svi ostali vredniji od izabranog, ko će i zašto živeti a ko „mreti” – uopšte se ne postavlja. Naravno da on to može. Inače se ne bi nadmoćnim osećao. Inače bi za „lonac” neko drugi birao – njega kao slabića.

Zatim će, idućim povodom, kazati: „Bolje da im ja dam nekoliko ljudi, nego da unište ceo grad, kad će ionako tih nekoliko stradati.” Struktura alibija uvek je ista, samo se broj žrtava povećava, pad je kvantitativno dublji.

Na robiju i ta vrsta ljudi dolazi već zavrbovana. Na slobodi je, međutim, proces spor, evolutivan, uzastopan kao pod istragom. Da se neko izda dovoljan je minut, ako dugo ne treba opisivati gde da se nađe; da se za izdaju konstruiše ubedljiv alibi nužno je vreme. Za intelektualca i viši razlog. Zato je pad postepen.

S jednog se dna, za koje se drži da je poslednje, survava na drugo, još kamenitije, koje se otvara tek kada ga čovek prethodno dodirne i na njemu se smrska.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXXI deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXXI deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Tipologija zatvorskih doušnikai doušnika na slobodi 
2. Konformistički tip 

Ovaj, inače, na slobodi i robiji vrlo raširen tip denuncijanta, prividan je majstor prilagođavanja okolnostima (jer pravi da je, za dostavama ne bi morao potezati, snašao bi se pomoću manjih kompromisa) i na saradnju s vlastima naveden je spontanim konsekvencijama svog konformizma.

On nikad, kao ideološki tip, neće biti njen samostalni inicijator, ali će ponuđenu kolaboraciju bez većeg opiranja prihvatiti, bila zaobilazna ili neposredna. U njoj neće biti ni preduzimljiv, ni vredan, ni ažuran, osim ako se plaši da će njegova poslovna neaktivnost izazvati još jači policijski pritisak.

Biće relativno umeren i odmeren, pa će, možda, nastojati da prođe sa što manje usluga, uz što veću nadoknadu, jedino ako mu se one same pružaju i za njih se ne mora dodatno crnčiti. Ukratko, on popušta da bi bio ostavljen na miru, a ne da iz toga izvlači permanentne koristi.
Na slobodi se ovaj tip radije služi vezom sa parapolicijskim institucijama nego sa zvaničnom policijom (ljudima Kosa, zavrbovanim u vojsci, recimo, koji produžuju dejstvo i na slobodi) i veoma mu je stalo do anonimnosti.

Na robiji spada tip u najpitomiju, najpasivniju, najrazumniju felu cinkaroša. Koncilijantni su i na dostavama ne insistiraju, osim iz razloga što za njih i na slobodi važe. Povremeno su i na pregovore spremni, za sporazume otvoreni.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Tipologija zatvorskih doušnikai doušnika na slobodi 
1. Partijsko-ideološki tip 

Na robiji je tip podjednako ažuran kao i na slobodi. Ali dok se na slobodi, ma kako budan, konfidentstvom bavi od slučaja do slučaja, od jednog do drugog „neprijatelja naroda” ili „kontrarevolucionarnog akta”, na robiji se odmah stavlja na raspolaganje upravi.

Ako je njegova partijnost iskrena, a vera u komunizam nepokolebana, sebičan motiv takve aktivnosti neće imati presudnu ulogu, iako će, razume se, njegove plodove – eventualno pomilovanje i druge povlastice – s koncilijantnim zadovoljstvom koristiti.
On ima duhovne prethodnike u političkom tipu konfidenta iz vremena okupacije. U datom miljeu (okupacije) on zlo ne vidi u slučajnom okupatoru, koji će jednom svakako otići, već u onima što, protiv njega se boreći i besmisleno crpeći biološku snagu naroda, podrivajući buduće (i bivše) osnove društva, a koji, jednom kada zasednu, nikad bez grdne muke neće otići.

 Redovno je konzervativac, kao što je njegov prirodni naslednik redovno i fanatično progresivan. Stanje okupacije, po sebi neugodno, ipak predstavlja neku branu protiv takvih razoritelja društva, veli on. Premda je, takođe po sebi se razume, uz okupatora nemoralno biti, ovde iznimno nemoralno je uz njega ne biti.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
 Tipologija zatvorskih doušnikai doušnika na slobodi 
1. Partijsko-ideološki tip 

On je dostavljač po moralnoj dužnosti i informisanje vlasti smatra svojom klasnom, ideološkom i građanskom obavezom. Zemlja u kojoj živi je njegova u dubljem smislu nego što pripada ostalim građanima, vama ili meni, recimo – osim, razume se, partijskim drugovima – pogotovu ako je učestvovao u revoluciji i njenom utemeljavanju.

Ako biste mu kazali da je žbir, ne bi odmah trčao da vas otkuca. Najpre bi se vrlo začudio, zatim uvredio i naljutio, pa tek onda vas, verovatno, prijavio, i dalje tvrdeći da žbir nije. Da je samo savestan građanin jedne socijalističke zemlje. (Ali da vi, čim tako nešto mislite, jeste narodni neprijatelj.) Jer, u najstrožem smislu reči, on, ako je iskren, to zaista nije. On je tek „vojnik Partije”.

A pošto njegova partija to „vojništvo” smatra integralnim, ne ostavljajući izvan službe nijedno polje njegovog spoljnog ni unutrašnjeg života – savest uključujući – i budući da je za nju „vojevanje” večito, jer je to „revolucija koja traje”, niti je rat ikad do kraja dobijen, drži on, s pravom, da je časno sve što ta partija naredi i časno sve što se, na osnovu naređenja i po vlastitoj inicijativi, za tu partiju radi, pa makar to obuhvatalo nepovoljan referat (dostavu) o vlastitoj majci.
Njegov je posao duševno lak, a ni profesionalno nije naročito tegoban. Pa ako je čovek senzibilan, ili, po socijalnom poreklu i domaćem odgoju, opterećen zaostalim buržoaskim predrasudama ili intelektualnim smetnjama, ni tehnički prljav ne mora biti.

Mnogi pripadnici ovog tipa nisu 1945. ili 1949. morali ići u Udbu i tamo ostavljati pismene tragove svoje građanske savesti, da bi verno odslužili jedan dan svog partijskog vojnog roka. I nisu, jamačno.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Tipologija zatvorskih doušnika i doušnika na slobodi 

Odmah nam mora biti jasno da se:

a) ova tipologija razlikuje u zatvoru i na slobodi;
b) da robijaška ima znatno manje tipova od slobodne;
c) da su oni manje komplikovani;
d) da za ono što rade imaju, ako se tako sme reći, više egzistencijalnog opravdanja.

Time neće da se za njih to opravdanje traži. Ne zauzimam se za oproštaj. Samo za – razumevanje. Pozivate se, prosto, na otvorenost pameti i lično poštenje. Pozivate se da se, pre presude, stavite u njihov položaj. Ne svih, razume se, ne hulja što su sapatnike prodavali za bolju slamaricu, zračniju sobu, neko prazno obećanje na robiji, a na slobodi za koračić u karijeri.

I ne onih, takođe, koje na denunciranje – osim opšte atmosfere socijalističke zlovolje, očajničke nade ili životinjskog nagona održanja – ništa nije teralo. Imam u vidu nesrećnike koji su ozleđeni prošli kroz policijsku mašineriju za mlevenje mesa i karaktera. Shvatite, ako možete, da je među njima bilo ucenjenih ljudi, jadnika koji su pod istragom morali da biraju između vas i svoje dece.

Ne zgražajte se licemerno što su za izdaju izabrali vas, a ne decu. Pitajte se šta biste na njihovom mestu učinili, hiljadu puta odgovor u savesti obrnite, pa ako ih i tada bez priziva osudite, tek onda ću vam poverovati da iskreno mislite kako biste, na njihovom mestu, sačuvali mene, a svoju decu prodali, ali još i da biste, kada do iskušenja dođe, to i učinili.

Orwell je u 1984. pokazao da svi imamo svoja meka mesta, Ahilove pete, svoje pacove. Pitanje je samo kada će ih oni otkriti. Kada će saznati za vašeg pacova i njegov vam kavez uz lice priljubiti.
Pronađite sami ta mesta. Pripremite se. Razvrstajmo, u međuvremenu dok svoje meko mesto tražite, paralelno i građanske i robijaške tipove denuncijanata:

IZ DS BI I PEKIĆ LETEO

IZ DS BI I PEKIĆ LETEO 

Dr Srđan Cvetković, Institut za savremenu istoriju 

„Istoričar Bojan Dimitrijević iz stranke isključen komesarskim metodom“ Isključenje iz Demokratske stranke istoričara dr Bojana Dimitrijevića zbog drugačijeg, ili bolje rečeno, složenijeg razumevanja politike koju je vodio Milan Nedić predsednik vlade pod nemačkom okupacijom zaista je iznenadilo sve slobodnomisleće ljude u pomenutoj stranci i van nje.

U čemu je tu problem?

Pravo je i poželjno da vrh DS ima stav i politiku po svim važnim istorijskim pitanjima i sopstveni ugao interpretacije. Ipak dr Bojan Dimitrijević je kao istoričar upravo stručnjak za taj period, (nekoliko monografija, niz naučnih članaka) a ne kao funkcioner i član DS nastupao u emisiji RTS u jednoj slobodnoj diskusiji sa koleginicom koja je imala oprečni stav.
Diskusija je više manje bila pristojna (osim što se novinarka tradicionalno bez pardona i otvoreno stavljala na jednu stranu) ali on nijednom rečju nije veličao fašističke ideje niti se zalagao za njih. Nalazio je razumevanje za poziciju u kojoj se našao Nedić (istorijski kontekst, žrtve, nemačke ucene ...) razlikovao ga od Pavelića i Kvislinga i sporio njegovu odgovornost za Holokaust u čemu je u nauci inače dosta pisano, a ta okolnost opovrgavana i od samih Jevreja (Jaša Almuli,) itd.

Uglavnom, iznosio je nešto što je u istoriografiji dugo predmet preispitivanja i diskusija, ništa senzacionalno, i hrabro dokumentovao taj svoj stav.

Nauka, za razliku od politike i ideologije po pravilu posmatra stvari složeno i nijansirano, a ne manihejski i propagandistički. Čak i jedan od osnivača DS Borislav Pekić, kako čitamo u njegovim delima, i sam je imao vrlo iznijansiran, a ne crno-beli stav po pitanju Nedićeve kolaboracije. U svakom slučaju nezamisliva je situacija iz koje se iz Pekićeve DS neko isključuje jer drugačije privatno misli kao istoričar o istorijskim pitanjima. Šta bi onda danas mogao očekivati Pekić u DS ako bi iznosio javno ovakve stavove.

Iako se i sam sa Dimitrijevićem ne slažem u svemu (i protivim se Nedićevoj rehabilitaciji zbiog kolaboracije, ali i još nekih razloga o kojima sam već pisao) smatram da je ovakav komesarski pristup složenim naučnim pitanjima štetan i po stranke i po naše društvo.

Dr Bojan Dimitrijević je nastupao kao profesionalac, govorio je slobodno o svojim zaključcima na osnovu višegodišnjih istraživanja. U demokratskom društvu od njegovih antičkih korena do danas sloboda diskusije i iznošenja činjenica predstavlja važnu alatku u dolaženju do istine i približavanju stavova. Dogma i arbitraža partije i komesara u društvenim naukama je nešto što je nanelo nenaknadivu štetu svim duhovnim disciplinama.

Može stav stranke po pitanju rehabilitacije Nedića da bude negativan, to naravno niko ne osporava, (i sam se sa tim stavom slažem) ali isključivati članove koji kao stručnjaci-istoričari imaju privatno drugačije gledanje koje obrazlažu to je već boljševička tekovina. Socijalistička partija Srbije čak po tom pitanju ispade tolerantnija od DS, jer se ne oglašava ukoliko podpredsednik stranke dr Predrag Marković kao istoričar ima nešto drugačije gledanje od Dačića, recimo na represiju u komunističkom režimu, pokretu JvuO i Dragoljubu Mihailoviću, o čemu je javno na više mesta govorio.

Danas je to pitanje odnosa partije, prema svojim članovima sutra kada te partije uzmu vlast, može da bude odnos vlasti prema slobodi naučnog istraživanja ili uopšte slobodi razmišljanja i diskutovanja svih građana.

Samo pre godinu dana imali smo komičnu situaciju da je čak Helsinški odbor za ljudska prava podneo krivičnu prijavu protiv istoričara dr Koste Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića zbog „lažnog svedočenja“ u slučaju rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića gde su bili angažovani kao veštaci.

Zbog svega toga smatram da sve kolege istoričari bez obzira na različit stav o Nediću ili po bilo kojem drugom složenom istorijskom pitanju, treba da ustanu protiv uplitanja dnevne politike i političkih komesara ako želimo da naučne diskusije u Srbiji zaista ostanu slobodne. A bez slobodne diskusije i različitih stavova nema ni demokratije ni naučnog ni bilo kakvog društvenog napretka.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Policijski majstori i njihovi robijaški šegrti 

– Jeste – rekao je moj guru – ali će, posle toga, naći drugog i goreg.
– Zašto goreg? – upitali smo ga.
– Zato što za njega nećemo znati.
– Pa šta predlažeš?
– Da ovog zadržimo.

Tako je i urađeno. Prošlo je dosta vremena pre nego što je shvatio da je otkriven i sam zatražio premeštaj.

U međuvremenu je naš radio emitovao narodne pesme izabranim ljubiteljima ove muzike na uvo, a ja razumeo da ima istina dostupnih i komunističkom Radio Beogradu.

Neprirodna fizička bliskost među robijašima, ustanovljena takođe neprirodnim (irskim) načinom života, odsustvo privatnosti, gustina ljudske nesreće i patnje po kvadratnom metru tamničkog prostora, učinila je ovde pad konfidenata još strašnijim nego na slobodi, gde su građani kako-tako među sobom udaljeni i razdvojeni drugim građanima i barijerom mnoštva drugih neutralnih amortizera.

Posledice dostave ne mora na slobodi dostavljač uvek da vidi. U zatvoru mora. Dostavljeni često leži pored njega. Na istom betonu. Na slamaricama im iste stenice piju krv. Posle podruma, vratiće se na isto parče poda da noću dostavljača dodiruje laktovima. Dostavljač će još dugo spavati pored vidljive posledice svog čina. Šta će vam veća kazna?
Pošto je mog prijatelja B. B. sa susedne slamarice poslao u podrum na četrnaest dana, čovek koji ga je izdao danima ga je negovao sve dok ga nije povratio, a onda ga je prodao i po drugi put, poslavši ga u samicu na mesec dana.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVI deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVI deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Policijski majstori i njihovi robijaški šegrti 

Prošlo je nekoliko mirnih meseci, kada su dostave opet počele. Očevidno je bilo da je uprava umesto provaljenog cinkera uspela zavrbovati novog. U međuvremenu, ja sam sa nekolicinom drugih zatvorenika, među njima i guruom, u tu sobu prebačen. Upoznati sa stanjem, svi smo opet na rad prionuli.

Priznajem da sam u tom lovu osećao morbidno zadovoljstvo. Imati u sobi konfidenta, a ne znati ko je svakako je neugodno i preti mnogim neprilikama, ali ima i dobre strane, ako umete da ih zapazite. U prvom redu, to uvećava vašu opreznost i čuva vas od pogrešaka, kojima je čovek u monotoniji nedešavanja sklon, a potom, ako ste lovačke naravi, ispunjava vam vreme traganjem. Uzdižete ga do detektivske igre, potom i do intelektualne zabave.
 Ponavljanje starog trika nije dalo rezultate. U međuvremenu je soba došla u jedinstvenu priliku da nabavi – radio-aparat. Nemojte misliti da se radi o ozbiljnoj mašini. U pitanju je bio „okupacijski radio” (kakav smo imali 1943. na selu, u Bavaništu): slušalice, nekoliko žica i kristal, pomoću kojeg ste mogli hvatati samo Beograd.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
 Policijski majstori i njihovi robijaški šegrti 

Zatvorenici što su vas tome izlagali zvali su se – onda – a i sada se zovu – konfidenti (ne u smislu poverenika, pouzdanika, već u smislu izdajnika), potkazivači, denuncijanti, doušnici, špijuni, informatori, žbiri, u zatvorskom žargonu – otkucači, cinkaroši ili cinkeri. Broj sinonima za pojam ukazuje na raširenost radnje. Dodajmo spisku i njih, pa ćemo dobiti ljude koji otkucavaju, prijavljuju, dojavljuju, obaveštavaju, izveštavaju, informišu itd.

Oni, verovatno, predstavljaju ustanovu jednako drevnu kao što su to zatvorenici ili oni koji su ih zatvorili. Dok ste u zatvoru sami, dostavljača nema. Čim vas je dvojica, on se pojavljuje. U svakom slučaju, moguć je. I to ne samo jedan. Dva. Vi i taj drugi s kojim ćeliju delite.
*
U sobi od dvadesetak ljudi ugnezdio se bio cinkaroš. Niti se znalo ko je, niti kako operiše. Ali ništa što se u sobi događalo nije za upravu ostajalo tajna. Bila je preko pouzdanih slobodnjaka uspostavljena korespondencija sa Beogradom, no ubrzo provaljena. Nabavljene su karte za igranje, strogo zabranjene inače, ali i one su otkrivene.

Po skupu cenu pribavljena je minijaturna pećnica za kafu (pržun), majstorski izrađena u mesnoj gvožđarskoj radionici, a već sutradan, jedva u pogon stavljena, na pretresu je pronađena i soba kolektivno kažnjena uskraćivanjem paketa, pisama i poseta u trajanju od mesec dana.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Tamničko nebo nada mnom i moralni zakon u meni ili 
Gde je na robiji đavo, a gde Gospod Bog 

„Što se razmišljanje češće i postojanije njima bavi, dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.” 
 (Immanuel Kant, Kritika praktičnog uma)


Policijski majstori i njihovi robijaški šegrti

Prošlo je izvesno vreme pre nego što sam doznao da proces našeg otkrivanja u jednoj robijaškoj zaveri, domaćoj „Aferi belih mantila”, o kojoj će kasnije biti reči, nije tekao onako slučajno kako smo spočetka obavešteni. Započelo ga je, istina, otkriće izvesne količine zabranjenih lekova u samicama Bele kuće niške kaznionice, ali pretres, rutinski inače, ovaj put to nije bio. Bili smo izdani, u tamničkom žargonu otkucani ili otcinkareni.

A to nas vraća na temu robijaškog morala i njegovog socijalističkog pandana na slobodi, načetog pod naslovom „Koordinatni sistem društvene laži”, te dovodi do priče o konfidentima. S njima sam već u istrazi imao neprijatna iskustva. (Ubedljiva primedba na Staljina, dostavljena od ubeđenog staljiniste ubeđenim antistaljinistima, oterala me je u ubedljiv mrak tamnjače, sasvim odgovarajući mraku staljinističkog režima, pri čemu su me u mrak oterali ubeđeni antistaljinisti, dok me je ubeđeni staljinista samo otkucao.)

Termin „realsocijalizam” novijeg je datuma. Ali ga je pripremilo panično, vidovito osećanje u stvar upućenih socijalista da realizacija njihove društvene filosofije ne ide baš najbolje. Potrebno je stoga bilo što pre njegovu istorijsku praksu i empirijsku projekciju preventivno i sanitarno odvojiti od izvorne ideje, da ono u čemu su se hteli videti tek prolazni simptomi retroaktivno ne postane neprolaznim uzrokom bolesti.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

16. Oprosti tamničarima svojim, jer oni to nisu izabrali. Oprosti i onima koji s tobom leže, jer ni oni to nisu izabrali. Pamti, ali ne mrzi. Praštaj, ali ne zaboravljaj. Dobro pamćenje je alat, velika mržnja – teret.

Ovaj poslednji, možda najvažniji savet, znam, uzaludan je. Ali to ne umanjuje njegovu vrednost. Onaj koji zatvor sa sobom nosi nikad iz njega i nije izašao. Pušten iz jednog, ušao je u zatvor svojih uspomena. Iz prvog se može izaći, iz drugog nikad.

On je lavirint u kome se zauvek gubi naša sloboda.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

15. Ne uobražavaj da stičeš iskustva koja će ti pomoći da napolju prođeš bolje. Iskustva iz zatvora vrede samo za drugi zatvor. 

Nikad nisam shvatao ljude koji su tvrdili da su im zatvorska iskustva pomogla u životu. Političkom krivcu, razume se, preležani zatvor u tuđem režimu može pomoći da u svom uveća ugled. Sa stečenim iskustvom, međutim, ovakva korist ni najmanje ne korespondira.

Ono što u zatvoru naučite ne može se napolju primeniti, jer je reč o dva nezavisna kruga života čiji se konceptualni uslovi ne podudaraju. Posredi su dve civilizacije, ili barem dve varijante jedne civilizacije, čije razlike ne dopuštaju koristan prenos iskustava. Bilo bi to jednako kao kada biste se na vodi pokušali održati – hodajući.
U poslednje vreme, međutim, kako se ova knjiga formira, a svet tamnice, svet Sremske Mitrovice, kao izgubljeni Atlantis, izranja iz dubokog okeana zaborava, nisam više u taj zaključak siguran. Ako mi se socijalističko društvo sve više čini kao jedno zatvoreno društvo, zajednica utamničena veštačkim zidovima doktrine, prianja mu sve više zatvorskih oblika života.

Iskustva tada mogu biti korisno transponovana, i važiti za slobodu, kaogod i za robiju. I sve dotle dok je i dokle je ta sloboda jedna vrsta skrivene robije.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXI deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXI deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći

 14. Od svega, osim od nevolje, učini događaj. Ko u zatvoru pobedi vreme, pobedio je zatvor. Ako ničeg do nevolja nema, i u njima uživaj. I one su protiv zatvora, jer su protiv vremena.
Na slobodi je definicija nevolje jasna. U zatvoru, pri novoj ulozi vremena u životu, ona to prestaje biti. Tamo gde je vreme najopasniji neprijatelj, koristi vam sve što ga razbija. Pa vam tako, paradoksalno, i nevolja ponekad postaje saveznik. U carigradskom zatvoru mog gurua sačuvao je strah od homoseksualaca kojima je bio okružen.

Trikovi kojima im je izbegavao uzimali su mu sve vreme, pa ga nije ni osetio. Kada su me bacili u niški podrum, družio sam se neko vreme s jednim ljupkim pacovom, koji mi je prekraćivao dan (ili noć, jer koje je doba nikad nisam znao). Izaberite ovu perspektivu da iz nje dočekujete zatvorsku sudbinu. Recite sebi:

„To što mi se događa zlo je, i tu se malo šta može izmeniti. Ostaje mi da na to ja izmenim svoje gledanje, u tom zlu nađem neko dobro za sebe.” Uvek uspeti neće. Ali ponekad i hoće.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

13. Uživaj u suncu i kada peče, što će reći – ne žali se na malu sreću, jer ona je mala samo zato što je prezireš.

Nebrojeno puta sam bio svedok doslovnog značenja ove istine. U jednoj ćeliji, ophrvanoj dosadom i rezignacijom, običan zrak sunca, umakao rešetkama, čini čudo. Nekoliko buba može vas u poslu držati cele noći (pogotovu stenice), a u izolaciji vam sačuvati razum.

Drug vam može biti i pacov, što će meni biti u niškom podrumu, ljupki pacov kome ću kasnije podići spomenik u priči Novi Jerusalim. Sitan, na slobodi neprimetan događaj, na robiji neće promaći pažnji i od njega se može danima živeti.

Ko u samici nije bio nema pravu predstavu o punoći sveta. On živi samo od krupnih promena oko sebe i opaža jedino one koje ga se neposredno tiču, bilo da ga ugrožavaju, bilo da mu koriste. Njegov je prag osetljivosti bedno nizak, a njen mehanizam okrutno pragmatičan.

Njegova perceptivna moć marginalna. Kao što je nesposoban da prima ultrazvukove, a osiromašen za sve što mu na dlanu ne daruje svetlost određene jačine, nespreman je da od okoline preuzima i sva druga obaveštenja ako podešena nisu ograničenosti njegovih čula i egotičnosti njegovih interesa.

Zasužnjeni čovek sav je u tim čulima. On u samici sve vidi, čuje, oseća. Za njega je sve od interesa. Od svega je kadar da načini upotrebu. Sposobnost spoznaje sveta raste proporcionalno njegovom sužavanju, da do savršenstva dođe ako je sveden na veličinu tek malo veću od mrtvačkog kovčega. U tome počiva deo epifanijskih tajni, totalnost pustinjačkih saznanja, bezgranična punoća askeze.

Pre samice nisam bio svestan raznovrsnosti u kojoj živim. Mislio sam u opštim kategorijama i svet posmatrao kao kombinaciju nekoliko bitnih, generalnih, skeletnih sadržaja. Sve mi je drugo izmicalo. I beskonačna varijabilnost empirije i segmentarnost njenog dešavanja. Uzmite samo onaj moj zid u tamnjači Obilićevog venca, opisan u I knjizi Godina koje su pojeli skakavci.

Da je to građanska soba, ja ga uopšte ne bih primećivao. Možda bih video neku sliku na njemu obešenu. Ili mrlju vlage, ako iz njegove unutrašnjosti izbija. Sam zid bi mi ostao nepoznat. U osvetljenoj samici imao je on već drugo značenje.

Postao je razuđen i raznovrstan reljef, sa neravninama, uzvisinama, usekotinama, pukotinama i senčenjima, koja su uvek pružala drugi prizor ili sugerisala drugu imaginativnu projekciju, postao je geografska karta iznenađenja sa čitavim bogatstvom razlika, nedostupnim slobodnom oku, oku večno zauzetom životnim prioritetima.

Ali je stvarno taj zid oživeo tek u mraku. Neuporediva je poezija samoće! I u tom su smislu zatvorski prostori uistinu onirički!

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXIX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXIX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

12. Održavaj higijenu zbog samosvesti, humor zbog higijene. Održavaj čovečnost zbog sebe, a lojalnost zbog drugih. 

Dobra – u smislu uspešne – robija drži se na higijeni, humoru, čovečnosti i lojalnosti. Izgubi li se ijedno od ovih uporišta, zatvorenik je u opasnosti da izgubi i sva ostala, te se nađe na dnu s kojeg nema povratka.

Gubitak samosvesti, uvek praćen spoljnom zapuštenošću i duševnom čamotinjom, redovno dovodi do gubitka smisla za humor, ovaj najpre do nečovečnosti, potom do nelojalnosti, ili obrnuto.

Moj guru je imao lekovit običaj, kojeg je zvao „sanitarnim humorom”, da svakom, i najmračnijem zatvorskom događaju pronađe smešnu stranu. To mu je u razgovoru o njemu bila prva duhovna obaveza.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

10. Kada su prema tebi ljubazni, znaj da nešto žele. Ne misli da je dobro ako imaš ono što žele. U zatvoru je najbolje ništa nemati. 

Ljubaznost nije osobina tamničkih vlasti ni u najljubaznijim režimima. „Diktatura proletarijata je preplavljena ljubaznošću”, govorio je jedan zapadni sovjetski saputnik, poputčik, posle posete Moskvi u jeku velikih čistki. On na svojoj humanističkoj cirkuskoj turneji po prvoj zemlji socijalizma nije sreo dete rođeno u logoru, kome je Jevgenija Ginzburg nacrtala seosku tarabu i dobila odgovor da su to „žice”, a i da ga je sreo ne bi poverovao da ima dece rođene u logorima koja nikad tarabu, drugu do logorske, nisu videla.

Kada bi naši zatvori primenjivali psiho-sociometrijske metode u distribuciji osuđenika, atmosfera u zajedničkim sobama naših kazamata svakako bi bila bolja. Psiho-sociometrijska se metoda, inače, regularno koristi u obrazovanju timova. Ona ispituje međusobne simpatije i antipatije kandidata. Uočeno je, naime, da ukoliko su u jednoj grupi ljudski odnosi bolji, bolji su i rezultati tima.

Cilj uprava, međutim, upravo to nije. Cilj zatvorskih vlasti je stvaranje animoziteta među ljudima jedne sobe, kako bi se oni koristili za vrbovanje doušnika.
Godine 1949, kod nas, ta je ljubazna vlast, kao deo represivnog mehanizma novog poretka, delila njegovo mišljenje o nama kao bandi narodnih neprijatelja. Stvarna, dakle, ljubaznost, kada je demonstrirana, uvek je imala podmukao cilj da vas kupi. Činjenica da raspolažete robom vrednom razmene dovodila vas je u iskušenje da na trgovinu pristanete.

Nadali ste se jednokratnoj trampi. Izvesnom poboljšanju svog položaja u zamenu za neku sitnu uslugu upravi. Ona je, u početku, uistinu, uvek sitna. I nikad nemoralna. Dobili ste što ste želeli. Možda premeštaj u bolju sobu, na lakši rad, a možda i pravo na izvanrednu posetu. Zaboravili ste povod. I sad vam se nudi nova trampa. I sada je probitak očevidan, ali je usluga malo ozbiljnija.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

7. Ako možeš samicu biraj. Za sve nevolje u njoj bićeš sam kriv. Ako ne možeš, najebao si, iako ćeš za sve nevolje naći drugog krivca. Ali pošto i ti drugi krivci biraju, i uvek druge, kriv ćeš opet biti ti. 

Priznajem da ovaj savet ne proizlazi toliko iz opšteg iskustva koliko iz moje mizantropije. Nekoliko prednosti samica svakako ima. U njoj ste zaštićeni od dostavljača i znatno manje u iskušenju da prekršite kućni red, da vas na to drugi navedu, ili da, iako krivi niste, delite kolektivnu odgovornost ako ga drugi prekrše. U njoj imate više prostora za ležanje, više vremena koje vam drugi neće pokvariti.

U samici ne morate deliti tuđa neraspoloženja ili od njih trpeti. Ne morate slušati tuđe priče i u njima saučestvovati. Osećati tuđe mirise i od njih se sklanjati. Većinu nedostataka izneo sam ili tokom pripovedanja opisao. Za mene lično, oni su manji od prednosti, ali to ne znači mnogo. Uostalom, gde ćete biti ionako ne birate.

Nedostaci skupne sobe prednosti su samice. Jedina prednost zajedničkog života, obilno korišćena, uostalom, jeste mogućnost da za svoje nevolje nađete krivce, i razloge uvek u drugima. A za većinu ljudi ovaj je razlog i dobar i dovoljan. Ponekad vam je, naravno, potrebna pomoć ili uteha. Ne računajte mnogo na nju, ali se ponekad dobija.
8. Ako negde zovu, polazi poslednji. U zatvoru retko zovu da te usreće. 

Ovom savetu, držim, ne treba nikoji komentar. Premda se u bizarnoj praksi zatvorskog života može dogoditi da vam tamo kuda idete bude bolje, suprotni primeri znatno su češći.

9. Ne budi čuvar brata svojega, ni sudija mu, ni protiv njega svedok, ne budi još jedan koji ga je zatvorio. 

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVI deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVI deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

5. Ako nešto radiš, radi sporo, ali ne i rđavo. Najviše snage troši se ne na radu, nego po podrumima, iz kojih se opet na rad vraćaš. Savet je očevidan. Zamislite sebe u zatvorskoj radionici. Radili ste sporo, kao što nalaže nepisan robijaški red, na koji su čak i vaši nadzornici navikli. Vikali su na vas, požurivali vas, ali se vi niste obazirali. Niste se, dabome, ni bunili, jer ni to nije uputno.

Prosto ste se držali svog ustaljenog mrtvačkog tempa. Ali ste najzad zadati posao obavili. Niko vam ništa ne može. Konzervirali ste ostatak snage koji biste bržim radom svakako izgubili. Postigli ste cilj. No, kada biste zadati posao rđavo obavili, okrivili bi vas za sabotažu i kaznili. Golem gubitak energije u podnošenju kazne ne bi stajao ni u kojoj realnoj srazmeri s malom štetom, ako je namerna, koju ste im naneli.

6. Zaboravi prošlost. Ona je ovde tvoj najveći neprijatelj, između ostalog, jer te je ona ovamo i dovela. Zaboravi i budućnost, jer ona je drugi. Dolazi uvek kasnije nego što joj se nadaš i nego što te je obavestila radio-kibla. Bavi se sadašnjicom, svakim trenom svog vremena, jer ga ovoliko nikad nećeš imati. 

Kada sam ovo preporučio i za istragu i za robiju, znao sam da se, u pravom smislu reči, savet samo na robiju odnosi. U istrazi se, istina, bavite pre svega sadašnjicom, ako se pod njom podrazumevaju svakonoćni susreti i razgovori s islednikom, ali predmet vaših iscrpljujućih debata ekskluzivno je prošlost. I gore, u ćeliji, pripremajući se za islednika, njome se bavite. Sadašnjost je prividna, ona je tek denominiran prostor u kome ponovo preživljavate svoju prošlost.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

4. Ne veruj onima koje često kažnjavaju, a na njima se to ne primećuje, ali ni onima koje ne kažnjavaju nikad, a na njima se to primećuje. Najbolje je ne verovati nikome a ponašati se kao da se veruje svakome.

Po naopakoj logici što razdvaja zatvor od slobode, u njemu kršitelji zakona uživaju neuporedivo veći ugled od ljudi koji ga se drže. Na slobodi se bojkotuju ljudi koje asocijalna priroda i moralna neprilagodljivost dovodi u sukob sa zakonom; na robiji se bojkotuju poštovaoci zakona.

(Misli se, razume se, u slučaju slobode, na prave zakone, u primeru zatvora na pravila kućnog reda što ove zakone imitiraju.) Ukoliko ste na slobodi više puta kažnjavani, srazmerno tome će vam opadati ugled; ukoliko ste na robiji više puta kažnjavani, ugled će vam rasti.
 Ovo zna i uprava. U gladi za novim doušnicima, bez čijih dostava nije kadra da rekognoscira stvarno stanje u robijašnici, omete dejstvo rđavih uticaja narodnih neprijatelja, spreči eventualna bekstva, prodre u planove unutrašnje uprave – za čiju konkurenciju takođe zna – i zatvori tajne veze doma sa spoljnim svetom – koje takođe naslućuje – uprava kaznione pribegava trikovima.

(Na ključare i nadzornike se u pogledu obaveštenja ne može osloniti. Ovi nisu „posvećeni”, ne pripadaju robijaškoj fratriji, unutrašnjem krugu zatvorske civilizacije, a pored toga su najčešće glupi ili nezainteresovani.) Veštačkim putem gradi ona zatvoreničku reputaciju izvesnom broju najpouzdanijih poverenika među robijašima, zavrbovanim već u toku istrage.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXIV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXIV deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

 Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

2. Budi neosetan i nečujan. Budi nevidljiv. Da te što manje zapažaju, u tome je tvoja jedina šansa. Jer razumeti te nikad neće. A ako te razumeju, tek onda si najebô. 

Ova se nevidljivost ne postiže isključivo striktnim poštovanjem kućnog reda, izbegavanjem, dakle, raporta kod upravnika i slepim izvršenjem svake naredbe koju dobijete, čak i ako nije u potpunoj saglasnosti s ovlašćenjima tamničkog osoblja. Time se postiže samo prvi stepen nevidljivosti. Premda efekat može biti i obrnut.

Ako vas registruju kao primernog zatvorenika, s obzirom na njihovo tumačenje pojma, možete se naći u neprijatnoj situaciji da se na vas računa i u drugom pogledu. Da se, recimo, od vas zahteva cinkarenje. Nastojte zato da svojoj poslušnosti date jasno regularan, na kućnom redu zasnovan i ograničen karakter. Branite se od proizvoljnih tumačenja vaše disciplinovanosti.

Ne dopustite da podrazumeva ništa drugo do ono što jeste – poštovanje zvaničnih „Zakona zemlje”. Ovo je, razume se, teško postići, ali vredi pokušati. Ako ste uporni, ostaviće vas na miru.

Drugi stepen nevidljivosti je komplikovaniji, jer obuhvata sposobnost da nezapaženi ostanete i od robijaša. Teorijski, ona se najbolje postiže životom u samici, no pošto samica pretpostavlja da ste vidljivi, pa i upadljivi upravi – inače vas u samicu ne bi strpali – zahteva se da takvi budete u skupnom zatvorskom životu.

Stoga se ni izgledom, ni ponašanjem, ni delom, ni rečju ne smete isticati. Budite tek senka među senkama. Ovakva metoda teško pada taštim ljudima, naročito intelektualcima. Pošto im je prostor za socijalnu akciju sužen, sveden, zapravo, na obim majmunskog kaveza, njima se čini da su im za očuvanje intelektualnog samopoštovanja ostale jedino ideje koje se „ne mogu zatvoriti”.

U pravu su. Ideje se zaista ne mogu zatvoriti, ali mogu njihovi nosioci, što je praktično isto. A kako svaki zatvor ima svoj „unutrašnji zatvor”, svoje samice, nosioci ideja zajedno s njihovim nedodirljivim idejama u njih se zatvaraju.
3. Ne opiri se Kućnom redu jer on je – ma kakav, čak najgluplji, najstroži – razuman. Opiri se Neredu u kome će se spontano obrazovati nerazuman Red, Red nerazuma. Ali ako možeš, ne opiri se ničemu. Čuvaj snagu za prave bitke. A one su uvek bitke koje tek predstoje. 

Kada vas je neki lud poriv u istrazi naterao da načinite disciplinski prekršaj, sama po sebi, ma kako teška, nije vas pogodila kazna. Pogodile su vas njene posledice. Pošto ste nekoliko dana proveli stojeći na nogama u ledenjači, stižete u islednikovu kancelariju iscrpen i nesposoban da uočavate klopke u njegovoj dijalektici.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

Kao i kod zakona na slobodi, naročito onih koji prekoračuju razumnu svrhu, služeći ciljevima suprotnim svojoj pravnoj i pravdonosnoj prirodi, i na robiji nije stvar u tome kako da ih se pridržavate, nego kako da ih izbegnete.

U I knjizi Godina koje su pojeli skakavci, pod naslovom „Kućni red i kako ga preživeti”, od 245. do 250. strane, izneo sam nekoliko saveta o tome kako izaći na kraj sa kućnim redom u istražnim zatvorima. Većina pravila važi i za robiju. Ali ne sva. O onima koja važe za robiju ovde ćemo diskutovati, jer tamo to nismo učinili. Izneli smo ih kao aksiome koje sada moramo obrazložiti:

1. Sve što radiš, radi sporo. Osim kad bežiš. Beži što možeš brže. Ali ako možeš – ne beži. Uhvatiće te.  A ako te ne uhvate, bićeš u zatvoru i napolju.

Odbijanje rada kažnjivo je – što sam i ja iskusio – ali njegov ritam nije striktno propisan. U kazamatskim radionicama, doduše, postoje norme i normirci (poenteri), robijaši zaduženi da njihovo ispunjenje registruju i kontrolišu, no to je forma, a nju je uvek, u sporazumu upravo s tim normircima i robijaškim poslovođama, lako izigrati.

Posebno u majstorskim radionicama, gde se zanatska priroda posla do izvesne mere graniči s umetnošću. Pravljenje stilskog nameštaja, po kome je stolarska radionica Sremske Mitrovice čuvena, pa je rezbarenim drvenim proizvodima snabdevala kabinete visokih partijskih i državnih funkcionera – stanovi su meblirani iz fonda konfiskovane imovine – nije se moglo normirati.

Tamo gde se to moglo, u ciglani ili na poljoekonomiji, na primer, i kod nas je primenjivana spasonosna sibirska tufta, po svemu sudeći, univerzalan oblik robijaške odbrane od ropskog rada. Sporost koja je vladala na radu, suprotno iskustvima oduševljenog sudije g. Soldatovića iz godine 1898, prenosila se i van njega, na život robijaša, a s njih na osoblje tamnice.

Sve se odvijalo kao u usporavajućem bestežinskom stanju, gde se svaki pokret mogao po segmentima razdvojiti, nijedan nije bio izlišan, ali je, opet, retko koji stvarnom radu doprinosio. Tako se konzervirala energija, istrošena brigama, čamotinjom, rđavom hranom, nehigijenskim uslovima i odsustvom zadovoljavajuće medicinske nege.
Razume se, u međuvremenu, da bežati valja brzo. Ovde se, nažalost, postavlja pitanje najpre mogućnosti, zatim, ako ona postoji, oportunosti bekstva. Položaj Sremske Mitrovice, ozidane tvrđave usred prostranog, praznog vojvođanskog polja, kontrolisane visokim stražarskim tornjevima, za bežanje nije bio ni najmanje povoljan.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

Treća se grupa pravila kućnog reda odnosila na tzv. osuđeničke povlastice – od kojih se najvažnija, da su vas uopšte u životu ostavili, nigde ne spominje – već opisane na prvoj strani formulara za prepisku sa porodicom. One su, s jedne strane, stalno sužavane, s druge, uvek bile izložene opasnosti da vam i zbog najnevinijeg disciplinskog prekršaja budu uskraćene.

Paradoks je očevidan. Povest tamnovanja prikazuje spor, nestalan napredak penološkog sistema. Ako se izuzme njegova ideološka logorska varijanta, praktikovana u Trećem rajhu, SSSR i kod nas u eri Golog otoka, uslovi robijaškog života popravljaju se saobrazno razvoju naših ideja o ljudskoj zajednici.

Humanizaciji zatvora suprotstavljala se konzervativna svest privržena klasičnom retributivnom sistemu, društvena hipokrizija „neporočnog građanstva” i nedostatak prioritetnih budžetskih sredstava, ali se napredak nije mogao zaustaviti.

U socijalističkoj Jugoslaviji, međutim, periodu stvarnog poboljšanja tih uslova prethodio je period znatnog pogoršanja, za koje nema nikojeg razumnog opravdanja. Staljinova cinična opaska „Tjurma – tjurmoj” („Zatvor – zatvoru”) stigla je do nas tek kad smo s njim raskinuli.

Četvrta je grupa pravila određivala preostale aspekte vašeg života, ukoliko ih je, osim u imaginaciji pravosudnih institucija, bilo.

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXI deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXI deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Velika povelja slobode (Magna carta libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći 

Prva se grupa zabrana u kućnom redu odnosi na fizički život. Cilj im je da ga svedu na pet fundamentalnih radnji, definisanih od profesora Malinowskog kao „disanje, jedenje, spavanje, uklanjanje neiskorišćene materije iz organizma”, kolokvijalno – pišanje i sranje, „i rađanje drugih ljudi”, s tim da je poslednja onemogućena i zamenjena prisilnim radom.

(Rađanje u ženskim zavodima retka je pojava i može se tretirati kao izuzetak, ali je i on regulisan pravilima.) U skladu s ovom abortizacijom života na elementarne biološke pretpostavke, sve vaše potrebe pažljivo su reducirane na minimum nužan da se one zagarantuju. Vazduh vam je obezbeđen, premda ne u dovoljnoj količini i zdrav, ali i tu je uspostavljena jakobinsko-boljševička jednakost, ravnoteža, izvestan reciprocitet.

Ako su vas leti gušili u prenatrpanim sobama, nalazeći uvek plauzibilan izgovor zbog kojeg vas nisu mogli na jednosatnu šetnju izvoditi, sigurni možete biti da će vas zimi, na deset ispod nule i snežnoj mećavi, pustiti da se luftirate i mnogo duže.

Hrana će uvek biti dovoljna da vas održava u životu, no samo do mere potrebne da redovno obavljate rad, onu petu fundamentalnu funkciju, koja vam zamenjuje rađanje a ne opterećuje lokalnu bolnicu. I to ne zato što vas tamo izmrcvarene ili obogaljene ne šalje, nego što vas, kada stignete ili vas donesu, ako robijate u Mitrovici, dr Lanji ne prima. Spavati, takođe, možete.
 I to je, pored tuljenja podobnih pesama po diletantskim horovima, otprilike sve.

Druga grupa pravila određuje zatvoreničke komunikacije. Od vašeg statusa zavisi kakav će se model restrikcije primenjivati. Stručnjak, drug doktor Popović, i tu vidi prednost našeg penološkog sistema nad irskim, koji je do naše progresivne inovacije smatran najsavršenijim. Naš se „bazirao na principima zajedničkog izdržavanja kazne” i „principu klasifikacije uz primenu modernih metoda ispitivanja ličnosti osuđenika”.