Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXVIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Velika povelja slobode (Magna carta
libertatum) Sremske Mitrovice i kako je izbeći
10. Kada su prema tebi ljubazni, znaj da nešto žele. Ne misli da je dobro ako imaš ono što žele. U zatvoru je najbolje ništa nemati.
Ljubaznost nije osobina tamničkih vlasti ni u najljubaznijim režimima. „Diktatura proletarijata je preplavljena ljubaznošću”, govorio je jedan zapadni sovjetski saputnik, poputčik, posle posete Moskvi u jeku velikih čistki. On na svojoj humanističkoj cirkuskoj turneji po prvoj zemlji socijalizma nije sreo dete rođeno u logoru, kome je Jevgenija Ginzburg nacrtala seosku tarabu i dobila odgovor da su to „žice”, a i da ga je sreo ne bi poverovao da ima dece rođene u logorima koja nikad tarabu, drugu do logorske, nisu videla.
Kada bi naši zatvori primenjivali psiho-sociometrijske metode u distribuciji osuđenika, atmosfera u zajedničkim sobama naših kazamata svakako bi bila bolja. Psiho-sociometrijska se metoda, inače, regularno koristi u obrazovanju timova. Ona ispituje međusobne simpatije i antipatije kandidata. Uočeno je, naime, da ukoliko su u jednoj grupi ljudski odnosi bolji, bolji su i rezultati tima.
Cilj uprava, međutim, upravo to nije. Cilj zatvorskih vlasti je stvaranje animoziteta među ljudima jedne sobe, kako bi se oni koristili za vrbovanje doušnika.
Godine 1949, kod nas, ta je ljubazna vlast, kao deo represivnog mehanizma novog poretka, delila njegovo mišljenje o nama kao bandi narodnih neprijatelja. Stvarna, dakle, ljubaznost, kada je demonstrirana, uvek je imala podmukao cilj da vas kupi. Činjenica da raspolažete robom vrednom razmene dovodila vas je u iskušenje da na trgovinu pristanete.
Nadali ste se jednokratnoj trampi. Izvesnom poboljšanju svog položaja u zamenu za neku sitnu uslugu upravi. Ona je, u početku, uistinu, uvek sitna. I nikad nemoralna. Dobili ste što ste želeli. Možda premeštaj u bolju sobu, na lakši rad, a možda i pravo na izvanrednu posetu. Zaboravili ste povod. I sad vam se nudi nova trampa. I sada je probitak očevidan, ali je usluga malo ozbiljnija.
Ako je ne prihvatite, izgubićete i plodove prvobitne trgovine, a od vas se, opet, ne traži ništa naročito. Nešto više nego prvi put, svakako, no i sada beznačajno. Opet pristajete, no sada ništa ne dobijate, jedino ste zadržali što ste prilikom prve kupoprodaje zaradili.
Na kraju serije tih malih trgovačkih sporazuma nalazite se do guše u mulju kolaboracije s upravom, a da u ruci još imate samo plodove prve trampe – bolju sobu koja više i nije tako dobra kako vam se činila, nov rad, najednom i on težak, i uspomenu na posetu koja je davno prošla.
11. Ne druži se sa onima koji su ti dragi da ih u iskušenje ne dovodiš. Ako ti se zlo nanese, dobro je da potekne od nekog od koga ga očekuješ.
Proširićemo polje saveta, jer se nalazimo na robiji, gde su moralne korespondencije među ljudima i sa drugim ljudima brojnije nego u istrazi, premda znatno manje za te druge presudne nego u istrazi, pa ćemo formuli dodati: „A ako ti se dobro dogodi, zlo je da potiče od onih do kojih ti je stalo.”
Zatvorenici su uvek pod kontrolom. Svaki u upravi ima svoj dosije, ali on nije važan. Važan je dosije u zatvorskoj Udbi. O njegovoj sudbini odlučuje sadržaj tog dosijea. On se puni, pre svega, na osnovu izveštaja dostavljača, pripadnika službe prevaspitanja i nadzornika zavodskih zgrada, u kome se stiču zapažanja ostalih ključara i stražara. Svi ovi izveštaji prate njegovo kretanje, ponašanje, izjave, a naročito kontakte.
Policija je – a to se ne odnosi samo na Udbu, takva je svaka – očevidni poštovalac grčke izreke po kojoj je čovek onakav kakvo mu je društvo. Svaka veza s obeleženom osobom istom bojom će i vas obeležiti, a ako ste vi obeleženi, onda nju. Da su susreti nevini, društveni, neće se nikad poverovati. U načelu.
Oni bi to bili da ste čovek od poverenja ili zadatka. (V. Ribnikaru, direktoru Politike, poslovno drugovanje –pre bekstva u šumu – sa „kolaboracionistima” iz bivšeg Vremena u osnivanju okupacijskog lista Novo vreme, nije posle oslobođenja smetalo jer je bilo po partijskom zadatku, što znači da se jedino po nalogu Partije, u njenoj službi i za njene ciljeve slobodno moglo biti nečastan i izdajnik.)
Pošto niste, pošto ste neprijatelj, i vaši susreti ne mogu biti drugo nego neprijateljski. Stoga je, koliko je to moguće, ovakve kontakte uputno izbegavati, a veze održavati na jedan od mnogih podzemnih načina koji vam stoje na raspolaganju.
No comments:
Post a Comment