Pages

Tuesday, December 22, 2015

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVI deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXVI deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Policijski majstori i njihovi robijaški šegrti 

Prošlo je nekoliko mirnih meseci, kada su dostave opet počele. Očevidno je bilo da je uprava umesto provaljenog cinkera uspela zavrbovati novog. U međuvremenu, ja sam sa nekolicinom drugih zatvorenika, među njima i guruom, u tu sobu prebačen. Upoznati sa stanjem, svi smo opet na rad prionuli.

Priznajem da sam u tom lovu osećao morbidno zadovoljstvo. Imati u sobi konfidenta, a ne znati ko je svakako je neugodno i preti mnogim neprilikama, ali ima i dobre strane, ako umete da ih zapazite. U prvom redu, to uvećava vašu opreznost i čuva vas od pogrešaka, kojima je čovek u monotoniji nedešavanja sklon, a potom, ako ste lovačke naravi, ispunjava vam vreme traganjem. Uzdižete ga do detektivske igre, potom i do intelektualne zabave. jim_warren04
 Ponavljanje starog trika nije dalo rezultate. U međuvremenu je soba došla u jedinstvenu priliku da nabavi – radio-aparat. Nemojte misliti da se radi o ozbiljnoj mašini. U pitanju je bio „okupacijski radio” (kakav smo imali 1943. na selu, u Bavaništu): slušalice, nekoliko žica i kristal, pomoću kojeg ste mogli hvatati samo Beograd.


Ni sada mi nije jasno čemu je trebalo da služi kada je sve što smo mrzeli upravo iz „komunističkog” Beograda dolazilo, a emisijama njegove radio-stanice manje smo verovali nego u svoje vreme vestima Deutsche Nachrichten Biroa. Izlagati se najvećoj opasnosti da bi čovek slušao stvari u koje ne veruje, garnirane marševima i pesmama kojih se grozi, izgleda mi danas izvan pameti. Ništa se, nažalost, nije smelo preduzeti dok se cinkaroš ne eliminiše.

Najzad smo u tome uspeli. Više se ne sećam kako, posredi je, čini mi se, bila puka slučajnost, ali to nije važno, jer priču ne pričam zbog toga. Ne pričam je da vidite kako smo se cinkaroša oslobodili, nego kako i zašto smo ga sačuvali. Kada smo saznali ko je, pokrenuto je pitanje šta da se s njim radi. Razume se da je odmah predložen univerzalni lek, „ćebovanje”.

Znalo se da će ga posle batinanja uprava iz sobe ukloniti.

No comments:

Post a Comment