Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Policijski majstori i njihovi robijaški šegrti
– Jeste – rekao je moj guru – ali će, posle toga, naći drugog i goreg.
– Zašto goreg? – upitali smo ga.
– Zato što za njega nećemo znati.
– Pa šta predlažeš?
– Da ovog zadržimo.
Tako je i urađeno. Prošlo je dosta vremena pre nego što je shvatio da je otkriven i sam zatražio premeštaj.
U međuvremenu je naš radio emitovao narodne pesme izabranim ljubiteljima ove muzike na uvo, a ja razumeo da ima istina dostupnih i komunističkom Radio Beogradu.
Neprirodna fizička bliskost među robijašima, ustanovljena takođe neprirodnim (irskim) načinom života, odsustvo privatnosti, gustina ljudske nesreće i patnje po kvadratnom metru tamničkog prostora, učinila je ovde pad konfidenata još strašnijim nego na slobodi, gde su građani kako-tako među sobom udaljeni i razdvojeni drugim građanima i barijerom mnoštva drugih neutralnih amortizera.
Posledice dostave ne mora na slobodi dostavljač uvek da vidi. U zatvoru mora. Dostavljeni često leži pored njega. Na istom betonu. Na slamaricama im iste stenice piju krv. Posle podruma, vratiće se na isto parče poda da noću dostavljača dodiruje laktovima. Dostavljač će još dugo spavati pored vidljive posledice svog čina. Šta će vam veća kazna?
Pošto je mog prijatelja B. B. sa susedne slamarice poslao u podrum na četrnaest dana, čovek koji ga je izdao danima ga je negovao sve dok ga nije povratio, a onda ga je prodao i po drugi put, poslavši ga u samicu na mesec dana.
Drugi se objektu svog uhođenja poverio. Udba ga je ucenila. Molio je pomoć. Naišao je na duševnog čoveka. Dugo su zajedno mislili dok nisu pronašli dostavu koja će biti ubedljiva, a uhođenog neće silno koštati. Samo, ovakva bizarna partnerstva su retka. Češće se, umesto razumevanja, dobija pesnica u nos. S druge strane, možemo zamisliti situaciju u kojoj policijski ucenjen dostavljač, uprkos svemu, odbija da izvrši nalog Udbe, a buduća ga žrtva samilosno na to nagovara.
Treći je konfident imao peh da izda čoveka, takođe konfidenta, u istom času kada je ovaj izdao njega. U podrumu su mogli produžiti da se međusobno uhode.
Nebrojene su priče o zatvorskim konfidentima. Nesrećan je to soj ljudi. Prezren od zatvorenika, preziran je i od policije. Najosetljiviji među njima – i takvih je bilo – prezirali su i sami sebe. Tu se krug zatvarao i u ekstremnim uzorcima dovodio do smrti od vlastite ruke.
Saosećanje im, ni emotivnu pažnju ne možemo pružiti. Analitičku možemo.
No comments:
Post a Comment