Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIX deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom – LXXXIX deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
 Tipologija zatvorskih doušnikai doušnika na slobodi 
1. Partijsko-ideološki tip 

On je dostavljač po moralnoj dužnosti i informisanje vlasti smatra svojom klasnom, ideološkom i građanskom obavezom. Zemlja u kojoj živi je njegova u dubljem smislu nego što pripada ostalim građanima, vama ili meni, recimo – osim, razume se, partijskim drugovima – pogotovu ako je učestvovao u revoluciji i njenom utemeljavanju.

Ako biste mu kazali da je žbir, ne bi odmah trčao da vas otkuca. Najpre bi se vrlo začudio, zatim uvredio i naljutio, pa tek onda vas, verovatno, prijavio, i dalje tvrdeći da žbir nije. Da je samo savestan građanin jedne socijalističke zemlje. (Ali da vi, čim tako nešto mislite, jeste narodni neprijatelj.) Jer, u najstrožem smislu reči, on, ako je iskren, to zaista nije. On je tek „vojnik Partije”.

A pošto njegova partija to „vojništvo” smatra integralnim, ne ostavljajući izvan službe nijedno polje njegovog spoljnog ni unutrašnjeg života – savest uključujući – i budući da je za nju „vojevanje” večito, jer je to „revolucija koja traje”, niti je rat ikad do kraja dobijen, drži on, s pravom, da je časno sve što ta partija naredi i časno sve što se, na osnovu naređenja i po vlastitoj inicijativi, za tu partiju radi, pa makar to obuhvatalo nepovoljan referat (dostavu) o vlastitoj majci.
Njegov je posao duševno lak, a ni profesionalno nije naročito tegoban. Pa ako je čovek senzibilan, ili, po socijalnom poreklu i domaćem odgoju, opterećen zaostalim buržoaskim predrasudama ili intelektualnim smetnjama, ni tehnički prljav ne mora biti.

Mnogi pripadnici ovog tipa nisu 1945. ili 1949. morali ići u Udbu i tamo ostavljati pismene tragove svoje građanske savesti, da bi verno odslužili jedan dan svog partijskog vojnog roka. I nisu, jamačno.


Svoje bi mišljenje o vama izneli na partijskom sastanku ustanove, preduzeća ili organizacije u kojoj zajedno službujete, oni, razume se, uvek na višem položaju od vašeg – u vremenu Informbiroa možda čak i na nižem, mnogo nižem, ako ste i vi član partije, pa i vi njih uhodite – i time bi za njega stvar bila okončana. U svakoj je partijskoj ćeliji bio poverenik političke policije, a često, zbog međusobne kontrole, i po nekoliko njih.

Dostava u formi razmišljanja o „drugu tom i tom” primljena je k znanju, preneta na odgovarajuće mesto i vi ste zaglavili ćuzu, bajbokanu ili kako se već sve to zove. Najviši sloj ovog tipa imao je socijalne veze sa funkcionerima Ozne, kasnije Udbe. I vaša se stvar odvijala elegantno kao po engleskim klubovima, za privatnom večerom ili uz partiju preferansa.