IZ DS BI I PEKIĆ LETEO

IZ DS BI I PEKIĆ LETEO 

Dr Srđan Cvetković, Institut za savremenu istoriju 

„Istoričar Bojan Dimitrijević iz stranke isključen komesarskim metodom“ Isključenje iz Demokratske stranke istoričara dr Bojana Dimitrijevića zbog drugačijeg, ili bolje rečeno, složenijeg razumevanja politike koju je vodio Milan Nedić predsednik vlade pod nemačkom okupacijom zaista je iznenadilo sve slobodnomisleće ljude u pomenutoj stranci i van nje.

U čemu je tu problem?

Pravo je i poželjno da vrh DS ima stav i politiku po svim važnim istorijskim pitanjima i sopstveni ugao interpretacije. Ipak dr Bojan Dimitrijević je kao istoričar upravo stručnjak za taj period, (nekoliko monografija, niz naučnih članaka) a ne kao funkcioner i član DS nastupao u emisiji RTS u jednoj slobodnoj diskusiji sa koleginicom koja je imala oprečni stav.
Diskusija je više manje bila pristojna (osim što se novinarka tradicionalno bez pardona i otvoreno stavljala na jednu stranu) ali on nijednom rečju nije veličao fašističke ideje niti se zalagao za njih. Nalazio je razumevanje za poziciju u kojoj se našao Nedić (istorijski kontekst, žrtve, nemačke ucene ...) razlikovao ga od Pavelića i Kvislinga i sporio njegovu odgovornost za Holokaust u čemu je u nauci inače dosta pisano, a ta okolnost opovrgavana i od samih Jevreja (Jaša Almuli,) itd.

Uglavnom, iznosio je nešto što je u istoriografiji dugo predmet preispitivanja i diskusija, ništa senzacionalno, i hrabro dokumentovao taj svoj stav.

Nauka, za razliku od politike i ideologije po pravilu posmatra stvari složeno i nijansirano, a ne manihejski i propagandistički. Čak i jedan od osnivača DS Borislav Pekić, kako čitamo u njegovim delima, i sam je imao vrlo iznijansiran, a ne crno-beli stav po pitanju Nedićeve kolaboracije. U svakom slučaju nezamisliva je situacija iz koje se iz Pekićeve DS neko isključuje jer drugačije privatno misli kao istoričar o istorijskim pitanjima. Šta bi onda danas mogao očekivati Pekić u DS ako bi iznosio javno ovakve stavove.

Iako se i sam sa Dimitrijevićem ne slažem u svemu (i protivim se Nedićevoj rehabilitaciji zbiog kolaboracije, ali i još nekih razloga o kojima sam već pisao) smatram da je ovakav komesarski pristup složenim naučnim pitanjima štetan i po stranke i po naše društvo.

Dr Bojan Dimitrijević je nastupao kao profesionalac, govorio je slobodno o svojim zaključcima na osnovu višegodišnjih istraživanja. U demokratskom društvu od njegovih antičkih korena do danas sloboda diskusije i iznošenja činjenica predstavlja važnu alatku u dolaženju do istine i približavanju stavova. Dogma i arbitraža partije i komesara u društvenim naukama je nešto što je nanelo nenaknadivu štetu svim duhovnim disciplinama.

Može stav stranke po pitanju rehabilitacije Nedića da bude negativan, to naravno niko ne osporava, (i sam se sa tim stavom slažem) ali isključivati članove koji kao stručnjaci-istoričari imaju privatno drugačije gledanje koje obrazlažu to je već boljševička tekovina. Socijalistička partija Srbije čak po tom pitanju ispade tolerantnija od DS, jer se ne oglašava ukoliko podpredsednik stranke dr Predrag Marković kao istoričar ima nešto drugačije gledanje od Dačića, recimo na represiju u komunističkom režimu, pokretu JvuO i Dragoljubu Mihailoviću, o čemu je javno na više mesta govorio.

Danas je to pitanje odnosa partije, prema svojim članovima sutra kada te partije uzmu vlast, može da bude odnos vlasti prema slobodi naučnog istraživanja ili uopšte slobodi razmišljanja i diskutovanja svih građana.

Samo pre godinu dana imali smo komičnu situaciju da je čak Helsinški odbor za ljudska prava podneo krivičnu prijavu protiv istoričara dr Koste Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića zbog „lažnog svedočenja“ u slučaju rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića gde su bili angažovani kao veštaci.

Zbog svega toga smatram da sve kolege istoričari bez obzira na različit stav o Nediću ili po bilo kojem drugom složenom istorijskom pitanju, treba da ustanu protiv uplitanja dnevne politike i političkih komesara ako želimo da naučne diskusije u Srbiji zaista ostanu slobodne. A bez slobodne diskusije i različitih stavova nema ni demokratije ni naučnog ni bilo kakvog društvenog napretka.