Godine koje su pojeli skakavci III tom –CIV deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
O zatvorskom karakteru morala idruštvene filosofije realnog socijalizma
Pod naslovom Koordinatni sistem društvene laži ispitivana je korelativna međuzavisnost jednog lažnog društvenog sistema s memezisom, sistemom građanske laži na koju su osuđeni njegovi podanici, pa je nađena podudarnost između civilizacije koju je spontano stvorio s artificijelnom i afiliranom civilizacijom njegovih zatvora.
Epicentralna laž iz koje sve ostale proističu ostavljena je za ovo poglavlje, jer se tiče fundamentalne protivurečnosti između socijalističkih načela kakva se ideologijom proklamuju i tih načela primenjenih u društvenoj praksi i praksi upravljanja državom, kontradikcije, dakle, između socijalističke utopijske filosofije i njene povesne empirije – rumunskog genocida, berlinskog zida, montiranih procesa „narodnim neprijateljima”, ruskih legalnih pogroma, tenkova na Trgu nebeskog mira, oligarhijske tiranije partijskih kadrova,
nezasitog polipa materijalne i moralne korupcije uvučenog u sve pore državnog organizma, radikalnog narodnog osiromašenja, policijskog terora, jednopartijskog monopola kako nad celinom tako i u svakom detalju, svakoj ćeliji društvenog mehanizma, represije i logorskog koncepta državne organizacije, niskog životnog standarda, masovne propagandne manipulacije i makijavelističkih načela održanja moći.
U toj protivurečnosti je i osnovna razlika između takve „slobodne” (a zatvorene) i zatvorske civilizacije. Jer nje na robiji nema. Nikakva protivurečnost se ne zapaža između „vladajuće filosofije života” i samog života. Sklad je potpun. Kao i po koncentracionim logorima, animalni su uslovi stvorili filosofiju preživljavanja koja je sa svoje strane reprodukovala odgovarajuću stvarnost.
Na slobodi je ona u potpunoj protivnosti sa filosofijom iz koje je, navodno, proistekla.
Ali ova razlika vidljiva je i važi jedino u realnosti robijanja. Projekt je drukčiji. I pisana načela izdržavanja kazne lišenja slobode s prinudnim radom i pravilnici o kućnom redu, na njima zasnovani i objavljeni po Službenim novinama, u istoj su kontradikciji s empirijom u kojoj su i odgovarajuća načela socijalizma na socijalističkoj slobodi.
Zamišljene prevaspitne metode s tamničkom stvarnošću imaju isto toliko malo veze koliko i socijalističke ekonomske teorije s narodnim blagostanjem ili pravne doktrine s građanskim slobodama.
Slobodom vlada društvena filosofija (naučnog socijalizma), kojoj se život podanika, kako zna i ume, prilagođava. U zatvoru su u dejstvu dve – robijaška, zasnovana na čistom iskustvu preživljavanja, empirička, pragmatička u najvećoj mogućoj meri, i filosofija tamničke vlasti (uprave), zasnovana na određenim ciljevima i u odgovarajućoj meri teleološka.
No, obe, i građansku na slobodi i robijašku u zatvoru, spaja jednako izvedeno poreklo. One nisu indepedentne, nisu obrazovane na nekim svojim, posebnim izvorima. One su, u stvari, darvinistički odgovor na vanredne životne okolnosti u kojima se rađaju. Otuda su memetičke i mimikrične.
Društvena filosofija, na jednoj strani, građanska i robijaška, na drugoj, u stalnom su sukobu. Usled razlike u moći sukob nije otvoren, osim kada dospe do kontrarevolucije i građanskog rata na slobodi ili pobune u zatvoru. Sinusoida sukoba podjednako određuje životni puls jedne robijašnice i njene socijalističke države. Tako se nešto još s kapije (na državnoj granici) vidi.
Ranih pedesetih pogled bačen na zatvorski krug Sremske Mitrovice i KPD Niš (zamenimo ih, usput, s lakšom i težom varijantom narodne demokratije), kakav smo pri dolasku u te zavode mi imali prilike da bacimo, čim smo u njih ušli, smesta je otkrivao nekoliko bitnih činjenica, a preko njih i distinkcija u vladajućim prilikama.
U Mitrovici se, van časova određenih za šetnju, zatvorenici krugom nikad nisu kretali sami, uvek su bili u pratnji, a i tada oborene glave, s rukama na leđima; u Nišu su se slobodno kretali, a stražari su se jedva videli. U Mitrovici je vladala grobna tišina; Niš je vašarski bučao.
U Mitrovici su sobe i preko dana zaključavane; u Nišu se to preduzimalo jedino sa samicama Bele kuće, a zajedničke sobe zaključavale su se tek predveče. U pozadini vidljive slike, naravno, stvari su ostajale iste, ista je filosofija vladala i upravom i zatvorenicima oba doma, ali je praktični režim te filosofije – ono što se broji – bio drukčiji.
No comments:
Post a Comment