Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tipologija zatvorskih doušnika i doušnika na slobodi
5. Poslovan tip
Niko od početka tome tipu ne pripada, čak ni policajci posle policijske škole. Izgrađuje se postepeno od svih kategorija konfidenata. Uglavnom je poznat sa slobode, jer na robiji njegova upotreba u čistom stanju nije moguća. To je, zapravo, običan čovek, u policijsku mrežu slučajno uhvaćen, koji je od denuncijacija načinio zanimanje. On od njih živi.
(Da nešto drugo ume, od toga bi živeo.) Za njega je to posao kao i svaki drugi (samo on druge ne zna). Ne zarađuje nikad više nego što je neophodno. Dâ se izračunati mesečni izdatak, pa se prema njemu može utvrditi broj, opseg i značaj dostava koje se moraju podneti da bi se troškovi podmirili. Izuzetni rashodi pokrivaju se od vremena do vremena izuzetnim dostavljanjem.
(Školske knjige deci su nužne, ali će se o skupom rođendanskom poklonu razmišljati pre nego što se i on dostavom zaradi.) U ljudskoj prašumi smatra sebe lovcem koji je gladan, te ubija smotreno, samo koliko mu je za prehranu nužno. Za trofeje ne mari. Iz poslovnog morala i profesionalnog ugleda vodi računa o istinitosti dostave, mnogobrojna proveravanja vrši, nikad svesno ne laže. U njegovoj urednosti i poslovnoj ispravnosti ima nečeg klasično građanskog.
Nažalost, ovaj je tip redak i na socijalističkoj slobodi i na socijalističkoj robiji. Ideologizirani režimi nisu raspoloženi da podrazumevajuće građanske usluge plaćaju novcem. Oni računaju na socijalističko rodoljublje, a kada ovog ponestane, na rodoljubivu prinudu. (U prvom slučaju rodoljubi su doušnici, u drugom policajci koji ih na rodoljublje podsećaju.)
Više je poznat kao izvor informacija zapadnih policija, u zemljama gde patriotizam bira građanski dostojnije forme.
No comments:
Post a Comment