Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Moral „hladne lisice” i moral „toplog zeca”
3. Odnos krivca prema vlastitoj krivici
Ovo je srce moralnog pitanja koje postavljamo.
Na njega me je navelo čuđenje što, osim Vlade Dapčevića, nisam čuo nijednog golootočanina koji bi i u najmanjoj meri priznao da je zbog nečega kriv. (Ali kada je to taj Dapčević najzad učinio, kada je moju nevericu zadovoljio, javno rekavši da je mislio i radio sve zašta su ga optuživali, pa i danas da misli isto, još i crnje, ja sam pohitao da ga proglasim – ludim!)
Nisam, takođe, sreo nijednog mitrovčanina, pripadnika neke davnašnje ilegalne organizacije, koji i danas ne bi priznao da se o zakone ogrešio, i jedino bi se, možda, požalio na drakonsku oštrinu presude.
Što važi za slobodu, važilo je i za robiju. Jedino se na njoj krivica, koliko je god to bilo moguće, umanjivala – pa sam ja tako, objašnjavajući je jednom mladom četniku, mal’ne komunist postao – a danas se, naročito danas, na slobodi ona uvećava, pa se moram čuvati da, preterujući, ne postanem ultradesničar.
Kod golootočana je proces obrnut. Njihova se „krivnja” u logoru do apsurdnih volumena uvećavala, pri čemu su duvačkoj proceduri i sami morali da asistiraju, te u tu krivicu – i svoju i tuđu krivicu svojih sapatnika – zdušno duvaju da bi je do islednikovog projekta naduvali, a napolju, na slobodi, danas naročito, u takvoj se meri smanjuje da je više uopšte i nema, da je sada sva krivica ostala na onima koji su ih bespravno i nepravedno zatvorili, a koji se, izgleda, toga više ne sećaju.
Oni nažalost, izgleda, o tome ništa ne znaju. Znaju, doduše, da je neko ostrvo bilo dolje na Jadranu negdje, ne, gore negdje, biće da je tamo bio nekakav logor za ljude koji su se izjasnili za IB, ali da su se u tom logoru događale onakve svinjarije, onakva nepojamna prekoračenja svrhe zbog koje je ustanovljen, i te svrhe i ljudske zločeste prirode, o tome dabome, pojma nisu imali.
(A da jesu, da su znali, baš bi me zanimalo šta bi preduzeli.) Prema Đilasu, na str. 193 knjige Vlast, drug Kardelj je bio čisto osupnut kada je od Dobrice Ćosića o Golom otoku slušao: „Znao sam”, rekao je ogorčeno, „da će nam se tamo dogoditi neka takva pizdarija.”
(Pa ako je drug Kardelj, znajući, valjda, s kime ima posla, već zasigurno to znao, i nekakvu pizdariju kao neizbežnu očekivao, zašto nije na vreme intervenirao, zašto se nije barem raspitao?) Đilas, na str. 188 i 189, kaže:
„Ukratko, u datoj strukturi, u datim okolnostima, ’staljiniste’, ’kominformovce’, morali smo onemogućiti nekom radikalnom merom... Oni su se ne samo umnožili, nego su razvijali ilegalnu delatnost i javljali se gde ih niko nije očekivao...”
Ali o stvarnom stanju u otočkim logorima, ni on, veli, ništa nije znao. Očekivalo bi se da nešto zna barem Aleksandar Ranković, pod čijom su se neposrednom kontrolom, u njegovom resoru unutrašnjih poslova, logori nalazili, ali ne, tvrdi Đilas, on to nije znao. Priznaje to i sam Ranković u jednom poverljivom razgovoru s Brozovim krilnim ađutantom Đurićem. Nisam, kaže, ništa znao.
(A ja sam ga smatrao velikim policajcem!) Pa ko je onda, do vraga, znao? Izgleda da ni sami logorski udbaši, bez obzira na čin, to nisu znali, pa su informbirovci morali biti vrlo vešti da se bez njihovog znanja onako krvnički međusobno muče. U međuvremenu, iz Đilasovih memoara kao da se oseća sumnja u Josipa Broza, kao da se nagoveštava kako je jedino on nešto mogao znati.
„Ni najuži partijski forum, Politbiro, ni uže telo ovog foruma – Tito, Kardelj, Ranković, Đilas – nisu doneli odluku o logoru. Odluku je doneo Tito... Prestrogo, neodmereno i neobzirno postupanje je posledica stava da treba ’kominformizam isčupati iz korena’. Taj, takav stav, nije odredio nikakav forum. Odredio ga je Tito koji je bio najviši ako ne i jedini forum, naročito u takvim pitanjima.” (Str. 188, 191)
Sumnja je izrečena, ali bez nacionalne spiritističke seanse ne može biti potvrđena. Barem za sada, logoraši Golog otoka ostaju jedini ljudi koji su o svemu tome uistinu nešto znali.
No comments:
Post a Comment