Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Sivi mitrovački dani i njihova naravoučenija
Promene u karakteru behu vidljivije. Izvesna nedruželjubivost, uprkos razvijenom socijalnom životu na slobodi, ustupila je ovde mesto prinudnim ljubaznostima. Morao sam se navikavati na druge, i što je još gore, drugima olakšavati navikavanje na mene.
I na laž se navikavati, razume se, što je takve asocijacije, takvi savezi po nuždi, nalažu. Napolju sam retko kad morao lagati. Nisam se kretao u krugu ljudi gde bi mi ona kao zaštita trebala, a kad sam u taj krug posle robije stupio, govorio sam svoju istinu ma koliko me stajala. Ili barem ja tako sada mislim.
U Mitrovici se to nije moglo. (Toliko o koncepciji zatvora kao najviše slobode za političkog krivca.) O pokretu D. M. ja sam, na primer, malo znao. Tokom rata simpatije moje građanske okoline bile su, bez izuzetaka, na njegovoj strani. Potom sam čuo i drugačija mišljenja. Ona nisu poticala samo iz razumljivo pristrasnih izveštaja Komisije za ratne zločine.
Izvor im je, takođe, bio naš. Ukratko, više nisam znao šta da mislim. Ali, ma šta mislio, rezerve prema pokretu D. M. nisu u Sremskoj Mitrovici smele otvoreno biti izražene, osim u kancelarijama uprave.
Lagao sam, dakle, i na robiji, i tako se pripremao za slobodu gde će mi laž još više trebati.
No comments:
Post a Comment