Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tajni put iz zatvora u patagoniju
Vodili smo i dnevnik (log) putovanja. Vodio ga je, u stvari, A. M., a ja dodavao podatke iz oblasti u kojima sam se bolje od njega snalazio. Vremenom smo se u igru toliko uživeli da smo je mogli terati u svakoj prilici, bez obzira na to šta se oko nas događalo.
To je dovodilo do smešnih situacija, jer su naši razgovori morali ostalim robijašima iz sobe izgledati kao sporazumevanje dvojice ludaka samo njima poznatim lunatičnim jezikom. Sedeli smo za stolom, duž kojeg su zveckale domine iz nekoliko naporednih partija, a po tablama lupale šahovske figure, u buci permanentne prepirke i svađe, i pregovarali s visokim tibetanskim verskim funkcionerima o mogućnostima posete dalaj-lami ili, plašeći se ljudoždera, spuštali Amazonom u dubine brazilskih prašuma.
Možete li zamisliti kako su nas gledali kada bi, usred razgovora s trećom osobom o ženi koja ga je ostavila, jedan od nas upozorio na prisustvo slona tamo gde je stajala sobna furuna, jer, u tom trenutku, mi smo samo nevažnijom verzijom svoje egzistencije bili u niškom kape-domu, a onom bitnom jahali kroz savane Kenije.
Moj se san iz detinjstva, eto, najzad ostvario. Na robiji sam postao svetski putnik.
Rekoh da je povremeno dolazilo do smešnih nesporazuma i scena s drugim robijašima. Jedna od njih, međutim, i to na samom početku naše avanture, nije bila smešna. A ni robijaša se nije ticala. Ticala se Udbe.
Bila je zora, besmo još u vozu za Grčku, u njegovom dobro snabdevenom vagon-restoranu, negde između Skoplja i Soluna, ali još na našoj teritoriji kad su se, kao i uvek u takvim prilikama, naglo otvorila vrata sobe i u nju upala nekolicina milicionera, sa nadzornikom paviljona na čelu. Ustremili su se na nas:
– A gde se to gospoda spremaju? – upitao je nadzornik.
Pogledali smo se. Ja sam ćutao. Šta je M. bilo ne znam, valjda mu je to izgledalo zabavno, tek „vratio je sočan krak raka u tanjir” i, cereći se, odgovorio.
– U Grčku, gospodine.
– U Grčku?
– Jeste. Najpre u Grčku, a onda dalje.
– U Ameriku, valjda?
– Jeste, ali Južnu, ne Severnu.
No comments:
Post a Comment