Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Tajni put iz zatvora u patagoniju
Od nekog blesavog cinkera – koji je zapazio naše domunđavanje i konsultovanje mapa – obavešten kao o pripremama za bekstvo, nadzornik je odmah video da s njegovim informacijama nešto nije u redu. Budući se begunci ovako ne ponašaju. Ali sada je bilo kasno. Sada je i on svoju igru do kraja morao igrati.
– Preko Grčke?
– Da, gospodine.
– E nećete preko Grčke! Ići ćete, majci, ali preko podruma!
Prethodno su pretresli naše stvari, pokupili „materijalne dokaze” zavere, knjige, beleške, naročito mape, s onom na kojoj je bio ucrtan put za Grčku, a onda nas odveli u podrum.
Pošto smo bili u samici zajedno – još jedna potvrda neozbiljnosti prijave – mogli smo nesmetano nastaviti svoj put za Solun. Već prvo saslušanje – palo nekako dok smo na solunskom peronu istovarivali stvari da bismo ih preneli na brod za Tel Aviv – razjasnilo je stvar. Za divno čudo, pomoćnik nam je odmah poverovao. Video je, valjda, i sam da se za pravo bekstvo niko pametan ovako ne sprema. Čak se i smejao.
– Jebem vam boga, nekakva ste vajna inteligencija, ti se Pekiću, čujem, i za pisca spremaš, a igrate se kao balavci!
Vratili su nam sve oduzete stvari i mi smo produžili svoje Putovanje u Patagoniju.
U Mitrovici, nažalost, za ovakve sofisticirane zabave nisam imao partnera. Tamo se moglo putovati samo kroz našu nesrećnu istoriju i ispravljati krive političke Drine.
U idućoj glavi, srećom, premestiće me u Niš, gde ću upoznati A. M., kome ovu epizodu sa srdačnim osećanjima posvećujem.
No comments:
Post a Comment