Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Moral „hladne lisice” i moral „toplog zeca”
3. Odnos krivca prema vlastitoj krivici
Tome može biti više razloga, ali ja ću izneti samo dva.
Kada bivši mladi mitrovčanin, danas starac, kaže zašto je osuđen, zašto se, zapravo, borio, svi će odmah uvideti da je to ono zašta se sada svi, navodno i komunisti bore.
Šta bi mogao reći golootočanin, čak i pod uslovom da se uistinu za nešto borio, a ne jedino iz neobaveštenosti nešto lupio, iz neznanja se s nekim poznavao, iz gluposti s nekim družio, ili, u najgorem slučaju, iz prijateljstva nekog u odbranu uzeo? Ako bi ipak za nešto kriv bio, to već davno trune na smetlištu zabludnih ideja i promašene prakse, ma šta da je.
A onda, ono što se na Golom otoku događalo od takve je moralne kakvoće, koja je obuhvatala ceo ljudski prostor logora, da se to danas, iz ove perspektive, preživeti, razumeti i prepričati može jedino pomoću potpune, u očaj naterane, nevinosti.
Naš moral i moral naših protivnika bio je moral „hladne lisice”; moral golootočana i njihovih protivnika bio je moral „toplog zeca”. Posledice su prirodne.
No comments:
Post a Comment