Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Poreklo zatvorske porodice, privatnog vlasništva i robijaškog blagostanja
Povratak građanskog cirkusa na istok
Zatvorska populacija je u ono vreme bila morfološki slična mitrovačkoj, ali s dva bitna ograničenja:
kazne su u proseku blaže, narodni neprijatelji bezopasniji, kriminalaca je više, pa je i politička svest, u celini uzevši, tanja nego tamo odakle smo došli. Ako se tome doda prisustvo većeg broja Šiptara, koji su se držali po strani, i na čiju se saradnju nije računalo, unutrašnja je uprava ovde imala teži posao nego u Sremskoj Mitrovici. (Utoliko je i njen uspeh bio veći.)
Zvanična hijerarhija je bila identična kao i po svim domaćim kazamatima. Na čelu je stajao upravnik V., bivši oficir bez ruke, visok, usukano mršav, prilično uglađen čovek. Nije imao Milenovićevu harizmu, ni reputaciju, ali ni Niš nije bio legendarna Mitrovica. I ovde je zavodom vladala Udba preko upravnikovog pomoćnika.
I ovde su samice, arhitektonski slične mitrovačkim, smeštene bile u posebnom zatvorskom paviljonu, koji se eufemistički zvao Belom kućom, eufemistički, velim, jer mu je biografija bila malo crnja.
Bolnica je, međutim, ovde sasvim drukčija od mitrovačke. Mitrovačka je bila zadužena, izgleda, jedino za izdavanje smrtovnica, dok je s izdavanjem lekova išlo znatno teže.
Da u nju dospete, što zbog prisustva dr Lanjija i nije bilo naročito preporučljivo, postojala su samo dva akutna načina: da se na radu povredite, a onda je pretila opasnost da vas optuže za samoranjavanje, i da ste na samrti iz kakvih drugih, akutnih privatnih ili zdravstveno hroničnih razloga, od kojih je u Mitrovici najhroničniji bio upravo taj što su vam do tada hronično odbijali prijem u bolnicu.
(Ovde nisu računate povrede u saobraćajnim sudarima s milicionerima, takozvanim „nesrećnim padovima niz stepenice”.) Njen je univerzalni lek bio acetisal, vrsta domaćeg aspirina. Imala je, međutim, i dobre strane. Bilo je to mesto gde ste mogli povratiti izgubljeni optimizam.
Ako se rđavo osećate, dovoljno je bilo prijaviti se za lekarsku i od dr Lanjija doznati kako vam ništa ne fali, kako ste zdravi kao dren, i vi se kući vratili u boljem raspoloženju. Barem do prve zore, kada će vam ga, bolesnom, rad opet pokvariti.
Niška bolnica je bila bliža bolnici na slobodi. U njoj ste mogli sresti i stvarno bolesne ljude. Možda, doduše, za njih nije uvek bilo dovoljno mesta – jer su ona bila zauzeta reakcionarnim političarima na godišnjem odmoru – ali u načelu ljudi su tamo lečeni.
U vreme mog dolaska bolnica se sastojala od četiri odeljenja, na dva sprata, pored ambulante, zubarske stanice, ostave za lekove, rendgen-komore, magazina za rublje i nekoliko soba za bolničko osoblje. Ulazni hol završavao se, ispod stepeništa za sprat, proširenom betonskom enklavom, pretvorenom u mrtvačnicu.
Odeljenja su bila podeljena na tuberansko, infektivno, srčano s traumatološkim i rekonvalescentno, ispunjeno uglavnom zdravim ljudima „ispravnih političkih nazora”. Osoblje se sastojalo od lekara Č. J., lekarskog pomoćnika, zubara, administratora, nekolicine bolničara i redara koji su se, kada im je od domina preticalo vremena, starali za javnu higijenu.
Osim redara, osoblje je stanovalo u bolnici, u sobama opremljenim gotovo kao na slobodi. (Ovo treba razumeti kao poređenje sa sobama po našim bolnicama, lišenim nepotrebnog komfora.)
Brzo sam se sprijateljio s lekarem i osobljem, naročito s administratorom bolnice, mlađim čovekom koga je mesec dana razdvajalo od slobode. Posle prebrojavanja i zaključavanja zgrade, kada njen nadzornik ode, često sam pozivan u lekarsku sobu na razgovor i piće spravljano od medicinskog alkohola s izvesnim voćnim dodacima.
(Kada je ovog lekara, rođenog Nišliju, kasnije zamenio bivši dvorski lekar, pukovnik L. J., pića su postala rafiniranija, a naše se noćne sedeljke pretvorile u prave ruske sentimentalne pijanke na koje su pozivani politički prijatelji iz Odeljenja za zdrave. Njima sam sa svoje strane dodavao ajerkonjak od kuće, krijumčaren kao lek za jačanje ili kakav tonik, što je s dodatkom alkohola postajao rakija.
No comments:
Post a Comment