Pages

Thursday, March 17, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CXXXXII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CXXXXII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
O posedu i posedovanju na robiji 

Profesionalni obijači, kriminalna zatvorska elita, nikad ne potkrada sapatnike. Imaće koristi u zatvoru jedino ako njome može zadobiti opštu korist, dobit za zajednicu, i ako su u pitanju slobodni ljudi – ključari, činovnici, pa i bilo ko slobodan, samo da nije iz robijaških porodica. (Ponekad samo iz njihove sobe.)

Takvi slobodni ljudi ne samo da ne uživaju zaštitu već svakom robijašu na čast i za tamnički ugled služi da ih oslobodi imovine, ma kako mala i bezvredna bila. U istrazi, na Obilićevom vencu, ni časak se iz moralnih obzira nisam dvoumio da isledniku ukradem olovku.

Dvoumio sam se iz straha da ću biti uhvaćen. Nipošto zbog stida da ne postanem – lopov. Uostalom, ja sam to već i na slobodi postao, kada sam, sa drugovima, Narodnu omladinu slovenačkog doma „France Rozman”oslobađao (u revolucionarnom prevodu „eksproprisao“) njene imovine. I opet ću postati kada u niškoj zatvorskoj bolnici budem krao lekove. straightjacket
Zašto se on, onda, kada je urođen i toliko snažan, taj svojinski smisao, na robiji, ako ne gubi, svakako poslušno povlači pred kolektivističkim zahtevima zajednice, koji su onako izbezumljivali g. Đ. B.? Pre svega zbog teških uslova zajedničkog života.

Što i socijalizmu daje izvesne istorijske nade. Jer ako uspe da nam život učini uistinu nemogućim, kao što obećava, tek tada će mu se ukazati prilika da nas stvarno socijalizuje.


Nizak stepen kulture materijalnih dobara, njihova realna svedenost na krpe, staru hartiju, prazne konzerve i parčad konopca – sve same otpatke civilizacije slobode – potpuno odsustvo ili retkost korisnih predmeta, morala je i njihovu upotrebu, instrumentalizaciju svega čime se raspolaže, učiniti komunalnom.

Nagon za preživljavanjem još je jači od nagona za posedovanjem. Ako se ta dva nagona – kao na slobodi – ne mogu u fini sklad dovesti, pa od poseda u građanskom društvu učiniti glavni uslov preživljavanja u njemu, prvi će svakako prevagnuti.

Samo to je od robije napravilo najsavršenije kolektivističko društvo u povesti čovečanstva.

Sve što posedujete, pripada i vašoj sobi (porodici). Sve čime ona raspolaže, pripada i vama.

Ja ne znam da li je zatvor jedini put u socijalizaciju društva, ali se, barem zasad, jedini pokazao realnim i uspešnim, što, razume se, ne znači da sve ljude valja zatvoriti da bi se naučili životu u zajednici.

Ili je realsocijalizam upravo to imao u vidu, taj zatvorski način, kada je stvarao svoju slobodnu civilizaciju?

No comments:

Post a Comment