Pages

Friday, March 18, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CXXXXIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CXXXXIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
O robijaškom privređivanju i tamničkom blagostanju 

Do sada sam nastojao da se hronologija ličnog robijanja poklapa s opštim temama pojedinih poglavlja. Ako se izuzme prva, uvodna glava, posvećena povesti ljudskog tamnovanja, sve su ostale komponovane tako da lični doživljaj robije analitički povežu s tuđim iskustvima, te iz njih, po mogućnosti, indukuju poimanje tamnice i tamničkog života kao posebne civilizacije, afilirane (u toynbeejevskom tumačenju pojma) našoj socijalističkoj podvrsti evropske.

U drugoj je, pod temom „Rani dani ili inicijacija”, opisan boravak u karantinu i moj prvi susret sa zatvoreničkim moralom, koji se poredio s građanskim, na slobodi.

Treća je tema „Tamnička heraldika i Zakoni robijaške zemlje” spojena s upoznavanjem mitrovačkog kućnog reda i zatvorske, zvanične i nezvanične hijerarhije.

Četvrta je, pod naslovom „Tamničko nebo nada mnom i moralni zakon u meni ili Gde je na robiji đavo a gde Gospod bog” diskutovala o mojim iskustvima sa cinkarošima i o opštim moralnim teorijama slobodnog i zatvoreničkog društva.

Peta je („Poreklo porodice, privatnog vlasništva i robijaškog blagostanja”) iz boravaka po raznim kazamatskim prostorima izvela opšte ustrojstvo zatvorske porodice (sobe) i poreklo zatvorskog koncepta svojine, po redosledu mog marksističkog favorita Fridricha Engelsa, jednog od morganatskih očeva naučnog socijalizma.

Ova je glava posvećena još i vezi između mog prvog robijaškog zaposlenja u bolnici i zatvoreničke privrede, zasnovane na prisilnom radu, i glavnog izvorišta naših pacijenata s jedne strane, i te privrede i robijaškog blagostanja s druge, premda veza nije odmah uočljiva.

Šesta glava („Karakterologija, duševni život i psihosomatika sužanjskog života”) paralelno će sprovesti priču o jednoj dramatičnoj zatvorskoj aferi, koja je pretila da me ponovo izvede na sud, i ispitaće izvesne patološke aspekte zatočenja.

Sedma („Zatvorski plemenski običaji, kultovi i mitovi”), preko tmine kažnjeničkog podruma i mog poznanstva s jednim pacovom, upoznaće čitaoce sa zatvorskim duhovnim životom i njegovim mitskim, arhetipskim osnovama.

U osmoj glavi, pod naslovom „Na uslovnoj i bezuslovnoj slobodi”, svoje pomilovanje poredim sa drugim načinima izlaska na slobodu, među kojima je i smrt.

Deveta glava („Zatvor kao civilizacija i civilizacija kao zatvor”) sumira sve moje zaključke u jedan, nastojeći da odgovori na centralno pitanje knjige: može li se zatvor smatrati posebnom civilizacijom ili je on tek logičan kraj jednog projekta čiji početak vidimo na socijalističkoj slobodi, njegova kristalizacija, kako bi rekao Oswald Spengler, jedan od mojih favorita među filosofima istorije. southernchristiansdefea
Raspravili smo pitanje o zatvorskoj porodici i o shvatanju svojine. Ostaje nam da nekoliko reči kažemo o ovdašnjem privređivanju i narodnom, odnosno, robijaškom blagostanju.


Zvanično su naše kaznionice na državnom budžetu. Prošlo je za vlast ugodno vreme kada je mogla da vas osvetoljubivo uhapsi, a onda velikodušno pusti da se iza rešetaka snalazite kako znate i umete. Da vas prepusti javnim čuvstvima i tajnoj brizi boga. S obzirom na krajnju ograničenost mogućnosti da svoje „znanje i umenje“, ako ste ga uopšte ikakvog imali, korisno primenite, snalaženje se sastojalo u prošnji izvan zidova tamnice, kada vam je, zalančenom uz njegove zidove, dopušteno, a ako nije, u laganom crkavanju od gladi.

Premda je posle rata racioniranje hrane kod nas dosta brzo ukinuto, još dugo se osećala nestašica prehrambenih artikala, osobito industrijske robe široke potrošnje. Raskid sa Sovjetskim Savezom, ekonomska blokada sa Istoka, još živo nepoverenje prema Zapadu, pomama industrijske izgradnje i suluda politika uništenja agrara, u strahu da Ameriku nećemo prestići na vreme da joj još ova generacija pobednika može davati kredite, uvećali su krizu upravo u trenutku kada smo u Mitrovicu ulazili.

No comments:

Post a Comment