Godine koje su pojeli skakavci III tom –CXXXXIX deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Trgovina i novčarstvo
Pored zanatske, najraširenija delatnost na robiji. U trgovini su poštovani svi ekonomski mehanizmi što ih je socijalistička stvarnost napolju davno napustila i stoga sebe dovela u današnje neprilike.
Iako u Mitrovici, u odsustvu novca, pretežno u obliku primitivne naturalne privrede – u Nišu, međutim, novac je bio dopušten – vladao je kapitalistički duh ponude i potražnje, a cene su se formirale prirodno, na bazi odnosa potrebe za nekom robom i njenih zaliha u slobodnom opticaju. Cigarete, kafa, slanina i konzervirana hrana najčešći su bili objekti razmene. Ređe su to bili pojedini predmeti.
Dok su bili dopušteni izvesni delovi civilne odeće, puloveri i potkošulje, i njima se trgovalo, naročito zimi. Krijumčarene stvari behu na visokoj ceni. (Pornografija osobito.) U nju je uvek računat i rizik s kojim su u zatvor unošene, a povremeni pretresi činili su ih još skupljim.
U Nišu je bilo razvijeno i novčarstvo u vidu lihve. Kako je novac bio na zatvorskom računu, i gotovine nije bilo, sve se obavljalo preko kantinskih knjiga. Ne sećam se kamatne stope, ali je svakako bila mnogo veća nego napolju.
Postojali su ljudi koji su samo od toga živeli. Za zatvorske prilike bili su imućni.
Bogatstvo je, naravno, bilo bedno, ali ga je stalan porast uvećavao na psihološkom planu. Trgovac je imao osećanje da barem delom svoje sudbine sam upravlja. To je osećanje, ako je u trgovini bio uspešan, bilo njegovo najveće bogatstvo.
No comments:
Post a Comment