ПЕКИЋЕВА НАГРАДА ЗА ПОЕЗИЈУ 2016.

ПЕКИЋЕВА НАГРАДА ЗА ПОЕЗИЈУ 2016. 

Više o Nagradi vidi link: 
https://www.blogger.com/blogger.g?blogID=24348589#editor/target=post;postID=6101879485059090809;onPublishedMenu=allposts;onClosedMenu=allposts;postNum=1;src=link

Искре поезије остају неугасиве. Тај ватромет искри највише обнавља младост, а најбоље разуме зрелост. Тако је и ове године изнова потврђено да су најталентованији песнички гласови потекли из београдске Филолошке гимназије.

Да ле је томе чудити се? Никако! Тамо где има највише талената и највише труда у њиховим подстицајима, тамо има и највише успеха. Тако нам је Изабел Чепрековић Диас дала ове године најбољу песму под наизглед загонетним насловом „PMS”.

У тој се песми чулност, обарајући устаљене лирске моделе, разиграва до те мере да, како песникиња једним стихом самој себи каже „Разум ми здрав спира / Укусе у уста свија”. Њена се песма сва пресијава кроз „Чула најнежнија” и огледа се „У вечитој жудњи”. За ту зрелу емотивну и еротску храброст ученица Диас је награђена Првом Наградом Борислав Пекић за најбољу песму коју ћемо гласно од ње и чути.

Другу награду понео је Душан Јаблан из 10 одељења III Београдске гимназије. Његова песма „Маска” почива на Шекспировој идеји да „Живот је позориште, а сви ми смо на сцени” што је колико истинито, толико и увек изазовно и забрињавајуће захтевно. Дакле, ето још једног примера лепе најаве песничке зрелости на хоризонтима младости!

Трећу награду понела је Јана Петровић из III разреда Филолошке гимназије, изнова. Необичност ове песме је њена лирска густина у исказној сажетости. Веома необичан спој паганске парадигме и хришћанског заноса где је метафора Итаке поистовећена са самом идејом Бога. Ово је теолошки сасвим неочекивано, а то значи – и потпуно оригинално. Стога узимам себи за слободу да Вам је лично и прочитам – а то ће бити у похвалу песникиње Јане –

Опрости, Господе, осеке моје. 
Моје бродоломе 
и Одисеје. 
Јер ја нађох Итаку 
и спознах лице Твоје. 

Све три награђене песме су веома уједначених песничких одлика и квалитета и било је веома тешко одлучити се о праву на додељен редослед. Зато нека носиоци друге и треће награде приме моје охрабрење као да су скоро изједначени са првонаграђеном добитницом Изабел Чеперковић Диас!

У овој свечаној прилици не треба заборавити ни она имена младих који су својим слогомерјем показали степен даровитости; то су

– Миња Лазарески из II/5 Филолошке гимназије са њеном занимљивом „Додолском песмом” и одличном песмом „Хаљина” чији лирски тон осваја висину врло убедљиве објективизације и обећава да Миња може да се песнички оствари, ако настави.

Наталија Ђокић из III/1 овдашње гимназије остварила је убедљиву песму „Сплин” са конвенционалном римом, али добром песничком идејом из регистра јаког песничког симболизма.

За похвалу је и песма „Јутарња кафа” као драма младости једне убедљиве урбане имагинације на емотивној ватри. Ту песму је остварила Дајана Васојевић из Осме Београдске гимназије.

За похвалу је и надахнут родољубив тон остварен у песми „Молитва војника” чији је аутор Момчило Новаковић из III/1 Земунске гимназије.

После ових признања која се издвајају у групи од 66 песама које су ове године стигле на конкурс за поезију Награде Борислав Пекић, чућемо првонаграћену песму Изабел Чеперковић Диас.

Мирко МАГАРАШЕВИЋ