Godine koje su pojeli skakavci III tom –CLVIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Karakterologija, duševni život i psihosomatika robijaškog života
Robijaška afera belih mantila
Ima mnogo ljudskih osobina koje sloboda ne razvija i tek im zatvor daje zamah. Mnogima od njih – jogunstvu, netrpeljivosti, nepredvidljivosti, pakosti, hvalisavosti, zavisti, sujeti, surovosti, nebrižljivosti – Dostojevski je u Zapisima iz mrtvog doma podigao literarni memorijal. Priče o duševnom čeličenju na robiji smešne su. Njih u vreme klasičnog robijanja nije bilo.
Sa zatvorenicima se ponekad saosećalo, to je istina, ali se nisu uvažavali. Čak ni beskrajno rusko saosećanje za kažnjenike do poštovanja nije dopiralo. Eksplozivan porast broja političkih zatvorenika, preseljenje čitavih klasa sovjetskih građana u sibirske logore, dovelo je postepeno, pomalo i iz inata, do mišljenja da se najbolji ljudi nalaze u zatvoru, a da su slobodni ostali samo tirani, i njihovi „papučići”, najamnici i sluge.
Bitange, potkazivači i kukavice. Sud o robijašima do te mere se promenio da se posle 1944. titula smatrala mal’ne počasnom. Visina kazne povećavala je ugled. Promena socijalnog statusa iziskivala je i promenu doživljaja zatvora. Budući da je boravak u njemu bio častan, morao je biti i koristan. Priče, dakle, o duševnom čeličenju na robiji potiču iz pokušaja da tom užasavajućem gubitku vremena damo smisao makar i naknadno, pošto, tamo dok smo čamili, u tome nismo uspeli.
Bajke o patnji koja oplemenjuje, o tome kako, okruženi nevoljama, postajemo dobri – izvan pameti su, a svakako izvan mog ličnog iskustva. U dubini te „oplemenjene” duše robijaš je, nevin ili kriv, kivan, zlovoljan, pa, ne bojim se reći, i zao. Pošto je s njega spao dobar deo nevidljivih društvenih okova koji su ga sprečavali da se u pravoj boji ispolji, ovde za to ima i prilike i razloga.
Okruženi ste nepoznatim ljudima od kojih vam većina ništa ne znači, a mnogi vam i na živce idu. Ne posedujete ugled da ga branite, ni budućnost da se za nju brinete. Prvi put ste uistinu na neki način slobodni. Tu slobodu provocira i saznanje da ste, po svoj prilici, okruženi ljudima s manje uzdržljivosti od vaše, i s manje obzira nego što ga vi još uvek imate.
Oni će zloupotrebiti svako vaše poverenje, iskoristiti sve vaše slabosti. Popustiti pritisku okolnosti, podati se zatvorskoj moralnoj slobodi, slobodi od morala, zapravo, najveće je iskušenje s kojim ćete se sresti. I ako padnete, najpre ćete tu pasti. Kao što sam ja pao terajući jednu budalu da udara glavom o zid.
No comments:
Post a Comment