Godine koje su pojeli skakavci III tom –CLXXVII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
1. Slabljenje memorije
Izvesni povratnici se nisu mogli setiti bitnih događaja iz logoraškog života. Jedan je zaboravio ime poljskog kapoa u Auschwitzu od koga je toliko pretrpeo. Drugi je bio očajan što se ne seća imena čoveka koji ga je u Birkenauu spasao selekcije, i od toga je, mučeći savest, jako trpeo, sve dok nije izvršio samoubistvo. (Obično savest muči čoveka, najčešće s razlogom. Ovde je taj nesrećni čovek mučio savest – bez razloga.)
Ja sam, na primer, tvrdio da nam na sudu nije pretila smrtna kazna, i u njenu mogućnost, u koju su me svi moji drugovi uveravali, poverovao sam tek posle pregleda sudskog zapisnika iz našeg dosijea. I uopšte, moje uspomene s robije već od početka behu dosta nepouzdane.
Pamćenje se kasnije vratilo, no nikad u potpunosti. Iz sive melase vremena izdvajaju se pojedini događaji, između sebe ostavljajući nejasne brisane prostore. Ničiju zemlju izgubljenog rata sa memorijom po kojoj lutaju anonimni likovi, neuvremenjeni prizori, napuštena osećanja i sećanja s reljefom ali bez korena.
Izgleda mi kao da sve godine moje robije mogu stati u jednu nedelju punih dana. A kada dobro razmislim, ne verujem da bih ni nju, tu univerzalnu nedelju, do vrha, do poslednjeg sata ispunio.
No comments:
Post a Comment