Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) .
5. Glavobolje, insomnija, vrtoglavica
Poremećaji su bez vidljivog uzroka i somatskog povoda. Njihov je koren u stanju brige i zebnje u kome prolaze prvi slobodni dani. Kod pojedinih robijaša, koji su, potpomognuti terapeutskim optimizmom porodice, pravili planove za budućnost, pa sada s ogorčenošću uviđaju njihovu nerealnost, potpomognuti ovog puta porodičnim pesimizmom, dolazi do teških depresija, praćenih neuralgijama, migrenama i nesanicama.
(Prosečna robijaška porodica: „Više mi NJEGA nemamo zašto lagati. I ON se, najzad, mora suočiti sa stvarnošću koju smo od NJEGA obzirno krili. Na robiji je, ako ćemo pravo, ON godinama bio zaštićen, dok smo se mi mučili kako da MU, u onoj oskudici, obezbedimo pakete, a i inače smo se mučili. Onaj ko je u toj NJEGOVOJ aferi stvarno kažnjen bili smo mi, nije ON, jer ON je tamo imao bar svoj mir, a na stvarnoj robiji socijalističkog života bili smo mi.”)
Ja te neprilike nisam imao. Valjda i zato što nisam imao nikakvih planova. (A i to je, verovatno, bio alibi koji me je spasavao potrebe da se za njih borim u svetu što sam ga odbacivao.) Književna orijentacija bila je tek u najranijem začetku, nije budila nikakvu ambiciju, niti me pokretala na nade i akcije zbog kojih bih strepeo. Ono što sam na robiji pisao, a što su s toliko pažnje prepisivali niški robijaški kaligrafi, odavde, sa slobode, nije mi se činilo vrednim nikakvog truda.
Jedine glavobolje poticale su od povremenih pijanstava. I buke. Buka mi je smetala, a smeta i danas. Jaki glasovi ili njihova zloupotreba, česta kod naših ljudi, dekoncentrišu me. Pre robije je nisam zapažao. Posle nje, smetala mi je i u kafani, što mi je, s obzirom na navike, prilično komplikovalo izlaske. Verujem da je ta auditivna preosetljivost posledica dugih usamljenih i zatvorskih tišina.
2 comments:
Драго ми је, опет имамо дневни ритам и следовање Пекића. Био сам забринут, јер десетак дана није било "достава" а није било могуће прићи ни самом сајту да се штогод прочита. Шта рећи, празњикаво је без нашег доброг Пекића.
Dragi Ratimire,
baš sam se obradovala da su Pekićevi tekstovi nedostajali na blogu. Bio je neki problem, koji je sada regulisan. Nadam se da ću biti u mogućnosti da vas i dalje snabdevam Pekićevim tekstovima, a s obzirom na obim njegovih radova biće toga za još veliki broj godina, ako Bog da.
Srdačan pozdrav.
Post a Comment