Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
7. Disforično raspoloženje
I ova je pojava, vezana za osećanje brige i zebnje, veoma česta. Raspoloženje oslobođenog robijaša ili je euforično ili disforično. Najčešće, u nejednakim intervalima, i jedno i drugo. Iz neumerene razdraganosti padaju oni u duboku depresiju. Sve je to praćeno odsustvom sposobnosti da se pojedinim doživljajima daju prave srazmere. Izgubljen je do izvesne mere smisao za realnost. I dobre se i rđave vesti ili preuveličavaju ili im se ne daje ni onaj značaj koji zaslužuju.
Politički krivci, posle dužeg zatočenja, mogu manifestovati ili potpuno nepoverenje u vrednost i budućnost svojih ideja, što je ređe, mada se dešava, ili pojačanu zaljubljenost u njih. A ova dovodi do nekritičnosti i fanatizma. Oni tada više ne brane te ideje, nego svoju robiju, zbog njih odležanu. Taj je pravednički sindrom raširen među nekadašnjim revolucionarima.
Uporna odbrana revolucije i njenih tekovina, usred njihovih ruina, štiti, pre svega, vreme mladosti koje im je poklonjeno. S druge strane, ovakva samofanatizacija ometa trezveno prosuđivanje političkih događaja i pomaže njihovom prilagođavanju vlastitim željama.
Poznavao sam ozbiljne ljude koji su u zatvor otišli s ubeđenjem da se komunisti neće održati „ni do Božića, u svakom slučaju ne posle Gospojine”, tamo shvatili svoju zabludu, ali kada su se vratili, opet su je prihvatili i ponovo počeli čekati Božić, „Gospojinu u svakom slučaju”.
(U redu, najzad su ih dočekali, izgleda. Ali to nije bilo posle jedne godine, nego posle pedeset, dva puta više vremena nego što je proteklo između dva svetska rata, i dva puta duže od života prve Jugoslavije.)
No comments:
Post a Comment