Pages

Thursday, May 05, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CLXXV deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CLXXV deo

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Robija ili vreme izopačenja

Kod logoraša tada slede dosta brze smenjive, uzastopne faze naturalizacije:
1. Faza živčane pobune protiv nepravedne sudbine, izražena kroz nervne slomove ili besmislene „spasonosne” aktivnosti, uključujući i pripreme za bekstvo, čak i ako je ono, očevidno, neizvodljivo.
2. Faza depresije, sa kulminacionom tačkom u ideji o samoubistvu ili želji da se za gasnu komoru što pre bude izabran (kada se histerično srlja na žice, tada, a onda retko kada posle toga).

3. Faza buđenja vitaliteta, vaskrs nagona za održanjem, koji nastupa kada se kroz prvu selekciju za gasnu komoru slučajno nezapažen i neoštećen prođe.
4. Faza aktivne borbe za život kada se nastoji da se prilikom selekcije, svim mogućim sredstvima, za smrt ne bude izabran, pri čemu se neće primećivati da je u eventualnom uspehu još sreća, a ne logoraševa pamet, presudan faktor.

5. Faza zamora usled repeticije smrtne opasnosti, bitke da se ova izbegne i kumuliranja nervne napetosti.
6. Faza druge, za razliku od prve akutne, ovaj put hronične depresije, kada se shvati da izlaza iz situacije nema, gde se opšti razvoj, moguć do sada u velikim brojevima, završava, i počinje divergencija u tri pravca:
a) prema trajnoj depresiji,
b) prema samoubistvu,
c) prema duševnoj i mentalnoj poremećenosti (tzv. muslimanstvo). kingdavidpraying
Pri svemu tome, osnovni je preduslov tog opšteg razvoja duševnog stanja opštepoznata i usvojena činjenica da se vlastiti položaj ne može ni pod kakvim uslovima promeniti. Ništa se ne može učiniti da se sudbina izbegne, jedino se, možda, može odgoditi. Privilegije se jedino sasvim izuzetno i za ograničeno vreme mogu steći.

Položaj kapoa, redovno u rukama nemačkih kriminalaca ili Poljaka, samo izuzetno je u jevrejskim, pa je i taj put olakšanju zatvoren. Koliko ova neizmenjiva datost sudbine pomaže održavanju javnog logoraškog morala, a koliko ga njeno odsustvo, odnosno „otvorenost sudbine”, njena nedefinitivnost i mogućnost da se ona nabolje izmeni, podriva ili sasvim razara, najbolje se vidi na našem Golom otoku.


Na Golom otoku inicijalni šok saznanja „o čemu se, zapravo, tu radi” dolazi ranije nego u nemačkom konclogoru – odmah na obali, posle iskrcavanja iz transportnog broda i prolaskom kroz prvi „topli zec”, u kome su, naoružani batinama i zapenjeni psovkama, postrojeni i vaši dojučerašnji drugovi, jednomišljenici, a možda i braća, ali je njegova priroda, suština šoka jednaka kao u logorima za „totalna rešenja”.

Samo, situacija se može popraviti, ona nije neizmenjiva, ona se nalazi u rukama robijaša, i upravo zato, pre svega zato, bila je tako grozna. Zato što je bila izmenjiva i što se izmena mogla kupiti. Što je bila u logoraškim rukama. („Izdali ste svoj narod, svoju partiju i Tita. Trebalo bi da vas pobijemo kao besne pse. Ali revolucija ne jede svoju decu.

Daje vam se prilika da se iskupite. Vaša sudbina u vašim je i samo vašim rukama. Od vašeg ponašanja i stava zavisi kada ćete i da li ćete odavde ikad uopšte izaći.”) Cena je bila vrlo, vrlo skupa, ali, u krajnjoj liniji, iz ugla ličnog interesa, isplativa. I u pretežnom broju slučajeva puna cena je plaćena.

Na robiji je početna situacija drukčija. Većina ljudi, sa teškom istragom iza sebe, ulazi na nju s olakšanjem. Osuda, ma koliko godina sadržala, ako nije smrtna, a nije, i ako je izrečena, pretvorena je u vremensku, i još ništa ne znači. Robijaško Vreme još nije počelo da otkucava svoje monotone sate, dane, mesece, godine, pa i decenije.

Znate da se od vas očekuje da se „popravite”, i po pričama bivših osuđenika znate šta to u naprednim socijalističkim tamnicama znači, šta se ovde od vas očekuje, ali to neće biti kao na Golom otoku, još na kapiji, i saznanje vam se neće u mozak uterivati batinama, doći će kasnije i postupno, te na početku izdržavanja kazne ovu opasnost po svoj moral – koja će za mnoge postati prilika – niko još ne uzima ozbiljno.

Stoga na robiji depresija nastupa mnogo kasnije nego po logorima i znatno postupnije. Zato su, takođe, posttraumatične posledice na slobodi i blaže i kratkotrajnije.

No comments:

Post a Comment