Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Zli dusi robije ili psihopatologija zatočeničkog života
Ovde neće biti reči o psihopatologiji zatočeničkog života u uobičajenom smislu, jer smo o njoj govorili tokom cele knjige. (Cela je robija ilustracija kliničke psihopatologije.) Dobar deo iznesenih primera ili opisanih prizora nosi na sebi upadljiv žig zatvorskih poremećenosti.
Ali ako uzmemo osnovna odstupanja od standardnih normi, ostavljajući trenutno po strani varijetete usled personalnih osobenosti, razlikujemo, kada je reč o krivici, četiri osnovna tipa zatočeničkih psihopatoloških devijacija. Ponekad su, naravno, tipovi kombinovani, s jednom dominantom, ali ćemo ih mi ovde ispitati u kristalisanom stanju:
1. psihopatologija nevino osuđenih;
2. psihopatologija krivih koji krivicu ne priznaju;
3. psihopatologija krivaca koji su ležali vlastiti zatvor, bez obzira na to priznaju li krivicu ili je odbijaju;
4. psihopatologija krivih i nevinih koji su se ogrešili o moralne norme zatvorske civilizacije.
Kao student psihologije, a u okviru kriminološke grupe za psihologiju iskaza, zajedno s pravnicima zainteresovanim za kriminologiju, bavio sam se duševnim, mentalnim, fizičkim, a naročito psihosomatskim posledicama dugotrajnog zatočenja (logore uključujući), i u tim anketama, a i van njih, upoznao mnoge bivše zatvorenike. Ova četiri tipa uvek su se izdvajala. Kako su oni značajni za formativnu ulogu personaliteta u stvaranju zatvorske civilizacije, zadržaćemo se malo na njima.
No comments:
Post a Comment