Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Morfologija zatvorskih mitova i kultova i društveni običaji tamnice
Uprkos svoj promućurnosti, vaspitanoj na nevoljama i lišavanjima, uprkos tome što među njima ima bitangi svim mastima i odozdo i odozgo premazanih, njihova je naivnost i poverljivost ogromna. Neverovanje u tuđe bajke, očigledne apsurdnosti i nemogućnosti, hvatanje u laži – omiljena zabava poštenih građana i političkih krivaca koji za život ne mare – najveće je kršenje zatvorskih konvencija, tek malo manje od neverice u tuđu nevinost, pa se često kažnjava batinama.
Batine ovde dođu kao neka vrsta božjeg suda koji treba da dokaže da li je priča istinita. Sudeći po ishodu većine tuča, gotovo sve jesu.
Građanska radoznalost, međutim, zavirivanje u tuđe poslove, mešanje u tuđe stvari – ako se one ne tiču zajednice – nisu poželjne navike. Na slobodi vam znatan deo vremena oduzima praćenje toga što drugi rade. Na robiji vas se to ne tiče.
Osim kada vas direktno i neizbežno ugrožava. Ako je upereno protiv vas ili sobe, ili ako vas može, nepitanog, u nepriliku uvući. Na slobodi ćete podići uzbunu ako vidite čoveka kako neki zid preskače. Ako već ne možete ili ne smete da mu podmetnete leđa, na robiji ćete se što brže udaljiti, praveći se da ništa ne vidite.
To, osim ako ste sobni starešina, pa nadzornoj službi odgovorni za red, važi i za tuđe razmirice. Robijašu je od njegove privatnosti veoma malo ostalo. Ono što jeste dragoceno mu je više nego što bi pod drugim okolnostima bilo. Ne narušavajte je, stoga, koliko god možete. U svađe političkih krivaca još i možete da se umešate, jer su njihove teme uvek ono oko čega se i tuku.
(Da li je pametniji bio 25. ili 27. mart? Ko je bio u pravu, Nedić, Mihailović ili Ljotić – Josip Broz ovde nije imao zatočnike – i čija je politika za srpski narod bila korisnija, jer partizanska ovde svakako nije bila? Ko nas je izdao, Englezi ili Amerikanci, Churchill ili Roosevelt? Hoće li komunisti pasti do Božića ili Velike Gospojine?)
Svađe kriminalaca obično su krvavo izmirivanje starih računa – nekih i sa slobode – koji s povodom trenutnog obračuna nemaju nikakve veze. Ostavite ih da ih sami reše. Ali povređenom pomozite. Pobednik vam neće zameriti, jer zna da biste toliko i za njega učinili. Pri dolasku se pomirite s običajem da dobijete najgore mesto u sobi.
Ono je obično kraj vrata, gde vas svi gaze i duva promaja, ili ispod kible, gde promaja ne duva ali smrdi, a svi vas opet gaze, i još noću zapišavaju. Za neko bolje se ne otimajte, jer ga dobiti nećete – a batine možete. Dobićete ga po prirodi stvari, odnosno silom robijaških migracija iz sobe u sobu. Kako su česte, možete očekivati da ćete se uskoro približiti najboljem, onom ispod prozora, u levom ćošku, gde ima vazduha i najviše prostora, gde vas niko ne gazi i gde niste na udaru kada se vrata, uvek prema desnoj strani sobe, iznenada otvore.
Ali, to ne mora biti sigurno. Ako imate maler da u tom času kada je na vas red da zauzmete počasni ležaj u ćeliju „sa svim stvarima” uđe neki rmpalija, zadribalda za koga zakoni kuće ne leže u osveštanim robijaškim običajima nego u topuzu, može vam se desiti, ako se bunite, da završite ispod kible gde ste život u toj sobi počeli i da vas dotični rmpalija svake noći zapišava.
Hoćete li se ili nećete buniti i za svoje pravo boriti zavisi ne od snage tog prava, već od ugleda i poverenja što ga u sobi uživate. Pošto je očigledno da sami sa rmpalijom ne možete izaći na kraj, jer ako pokušate završićete ne pored kible nego u kibli, morate računati na pomoć okoline. A hoće li vam biti ukazana, i naučiti rmpaliju robijaškom običajnom redu, samo od vas zavisi. Samo od utiska kojeg ste na okolinu do sada ostavili i simpatija što ste ih do sada stekli.
Pomirite se, međutim, s tim da ćete dugo čekati da osvojite njeno poverenje i zaslužite ugled koji će je, u slučaju spomenutog topuz-rmpalije, a i u svakom drugom, staviti na vašu stranu. I ovo je možda najdelikatnije i najteže rešivo pitanje vašeg opstanka na robiji.
Ono je naročito sklisko za građane koji polažu na socijalne razlike ili moralni integritet, pa ako su uhvaćeni u nekoj nejasnoj privrednoj radnji, i osuđeni da leže pored nekog lopova, smatraju da su time povređeni i da ovde spada samo lopov, ali ne i oni.
Takvi gotovo nikad ne uspevaju da se zatvoru i njegovim negrađanskim običajima prilagode. Jaki među njima ponosno propadaju u opštoj izolaciji, jer su se, u međuvremenu, i politički krivci, u većini seljaci-četnici ili građani, ratom u moralu ometeni, njima adaptirali. Slabi takođe propadaju, no s manje ponosa, u naručju Udbe koja jedina može da im pruži barem privremenu zaštitu. Velim privremenu, jer kada se dozna – a uvek se dozna – da za Udbu rade, opet su postradali.
No comments:
Post a Comment