Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Morfologija zatvorskih mitova i kultova i društveni običaji tamnice
Oni koji odlaze kućama dužni su da prenesu svaku poruku onih što ostaju, ali ništa više od toga. Neizvršavanje ove obaveze smatra se velikom povredom robijaških dobrih običaja. Kao i iznošenje stvari koje onima što ostaju mogu trebati. Ono što se na robiji stekne robiji mora da ostane. Posle vas dolaze drugi, a robija traje i bez vas, pošto vas s nje puste.
Kada vas pomiluju, ne smete od toga praviti veliko slavlje, jer ste okruženi ljudima koji su pre vas u tamnicu ušli, a evo, još ne izlaze. Osim nekoliko iskrenih prijatelja, ne očekujte da će se iko radovati. Oni to, naravno, neće pokazivati, ali će vam zavideti i za vaše puštanje ponekad nalaziti sramna objašnjenja. Ne obazirite se. Ona vam neće naškoditi, a za te što ostaju lekovita su.
Ona barem privremeno tumače zašto spisak za pomilovanje jedno ime sadrži, a drugo ne, zašto puštaju vas, druge ne. Zato, reći će se verovatno, što imate bolje veze. Nećete proći bolje nego cinkeri, i ako znaju da to niste. Uostalom, cinkere oslobađaju ređe nego što se, u vidu imajući njihove usluge, pretpostavlja. I to upravo zbog tih usluga. Oni su korisni, vi niste. Bez vas mogu, bez njih ne.
Dug je svetinja. Tamo gde se malo ima, mnogo treba da se čovek toga odrekne. To naročito važi za usluge. Pomoć koju od unutrašnje uprave dobijete morate vratiti kada ona to od vas zatraži, vratiti ne pitajući zašto.
Odbijanje vas stavlja na crnu listu koja je gora od zvanične, jer od njene vas kazne uprava ne može zaštititi, osim da vas puste na slobodu, gde će vas ona kad-tad sačekati. Izvesna zatvorska pravila važe i posle zadobijanja slobode. Bivši robijaši i napolju su svet za sebe. I uvek će to ostati.
No comments:
Post a Comment