Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
3. Tip krivih i nevinih u vlastitom zatvoru
OSUĐENIK F.
Upoznao sam ga u Nišu. Bio je Srbin s Kosmeta, intelektualac. Intelektualac i komunist. Slučaj mu je bio vrlo mutan. Ne sećam se više čega se ticao. Bio je proruski raspoložen, i za njim je Goli otok vapio, ali, odnekud, nije tamo poslan. Iz toga sam zaključio da u vreme izjašnjavanja o Rezoluciji nije bio za Ruse, pa je onda na drugoj strani napravio neku svinjariju, i sada ih je odabrao kao odmazdu.
To mu nije smetalo da radi za Udbu. Ali je prema meni gajio simpatije i nije me cinkovao, mada je razloga imao. Bio je dobar dijalektičar (opšteg komunističko-sofističkog modela) i nastojao je da mi dokaže kako moje negativno mišljenje o socijalizmu u ma kojem obliku nije ispravno. Išao je podmuklo tako daleko da tvrdi kako sam ja socijalista koji to još nije otkrio. Drugim rečima, da sam idiot.
Ne znam šta je od mene hteo, možda i mene da pridobije za cinkarenje, ali, s druge strane, kada me je jednom uhvatio u ozbiljnom prekršaju zatvorske discipline, nije me prijavio. Pa tako cinkaroš možda i nije bio. Samo ideološka zamlata. A ako je bio, možda ga je, zaključio sam, uputila Udba da me bari.
To bi se slagalo s premeštajem iz Mitrovice, prijemom na privilegovan rad u bolnicu i pokušajem da se na mom prevaspitanju počne od početka. Ovaj put od mozga, a ne od guzice kao ranije. Kada sam do ove varijante došao, izmenio sam i ja svoju. Prestao sam s apsolutnim otporom svakoj vrsti socijalizma, i počeo podmuklo dozvoljavati da bi u nekom moglo biti malo istine.
U moždanom rasvetljavanju i biranju koji bi to neki socijalizam mogao biti, sporo sam, razume se, napredovao i tako dobijao na vremenu da se na drugoj strani borim protiv svakog.
Moje dileme ukazuju na veliku odgovornost s kojom smo se na robiji suočavali u obeležavanju cinkaroša. Demaskirani potkazivač je nosio večnu stigmu. Dobijao je batine i kada ništa skrivio nije, i kada je s Udbom davno prekinuo.
Pogrešiti u tom pogledu prema nekom, obeležiti nedužnog čoveka kao cinkaroša, značilo je osuditi ga na izolaciju, na zatvor u zatvoru, a ponekad i na smrt.
No comments:
Post a Comment