Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Prometejev kompleks ili mit o slobodi
Dok smo van tamničkih zidova, pa makar i međ zidovima limitirane slobode totalitarizma, ili, u građanskim demokratijama u zarobljeništvu njenih personalnih ograničenja, važećih samo za nas, sličnih disciplinskoj kazni u okviru sudske, mi o slobodi i ne mislimo. A kad mislimo, činimo to povremeno i jedino u strogo definisanom polju tih ograničenja.
Van njih se smatramo slobodnim, u prirodu i obim te slobode nikad ne zavirujući. Sloboda se prosto podrazumeva. Podrazumeva ma kakva da je, potpuna ili krnja, nesputana ili delimično suspendovana, opšta ili selektivna. Pošto se o njoj bez izričitog povoda ne misli, sloboda koja se poseduje i upražnjava ne doživljava se uopšte kao sloboda.
Čulo se ima samo za njena ograničenja. Interes privlače zabranjene stvari, dopuštene se uzimaju kao same po sebi razumljive. Sloboda se opet zapaža tek kad je više nema.
U tome postoje, razume se, razna shvatanja. Prema jednom laičkom, na primer, na demokratskom Zapadu je dopušteno sve što izričito nije zabranjeno; na totalitarnom Istoku je pak zabranjeno sve što izričito nije dopušteno; dok je u našoj samoupravnoj Jugoslaviji, na sredokraći Istoka i Zapada i Istoka, pa i njihovih pravnih ideja, dopušteno sve što je izričito zabranjeno, a zabranjeno sve što se izričito dopušta.
Dolaskom u zatvor sve se to menja. Personalna ograničenja na slobodi, pa i ona što izviru iz totalitarne prirode socijalističkog režima, postaju jednako irelevantna pred onim izričitim, opštim i sveobuhvatnim limitacijama, kojima ste na robiji izričito izloženi.
Sloboda, odnosno sada već njena krajnje abortirana projekcija, hologramska spomen-slika, dobija, upravo zbog siromaštva preostale suštine, izraziti reljef što ga napolju nije imala. Na njemu se sad jasno ocrtavaju sve njene prednosti i lepote, van zatvora zanemarene, u svakom slučaju nedovoljno cenjene.
A zašto bi i bile?
Šta je, zapravo, za vas značila zabrana da slobodno izražavate svoja politička uverenja ako su ona u suprotnosti sa zvaničnom politikom SKJ? Jedno ograničenje, ništa više. Veliko, svakako. Značajno, nema sumnje. Neugodno, zacelo.
Ali, ipak, ne i potpuno, ne apsolutno. Jer vi ste ta uverenja, ako vam je do njih baš toliko zapelo, mogli izražavati sasvim slobodno i u krugu svojih istomišljenika, pod uslovom, naravno, da od njih ne pravite javnu upotrebu. To vam niko nije mogao zabraniti, osim, eventualno, bojazni da među vašim prijateljima ima doušnika, što je uvek moguće.
Osim toga, ako ste mudri, shvatićete da sloboda mišljenja ništa ne znači – čak je i, s privida slobode, opasna – ako nije praćena slobodom javnog govora, a ova da nema nikakvog smisla – čak je i, s dvostrukog privida slobode, štetna – ako joj ne sledi potpuna sloboda udruživanja na bazi tog mišljenja i govora. A pošto su vam ove dve poslednje slobode uskraćene, vi još bolnije uočavate besmislenost one koja vam je ostavljena.
Šta je za vas značila nemogućnost (nepostojanje slobode) da zauzmete profesionalni položaj, saobrazan vašoj stručnoj spremi i sposobnosti, samo zbog korumptivnog principa moralnopolitičke podobnosti, najefikasnijeg sredstva za elegantan odstrel svake poslovne konkurencije, rezervisan jedino za profesionalno diletantske ešalone članova vladajuće (jedine, nota bene) stranke?
Svakako teško razočarenje, osećanje nepravde, prikraćenosti, a verovatno i osvetničku formaciju nepovoljnog mišljenja o poretku stvari, u kome tako nešto nije samo ozakonjeno kao opštedruštveno pravilo, već se smatra najsavršenijim putem za distribuciju ljudske i socijalističke radne snage.
No pošto ste vi to mišljenje, jamačno, već imali – jer biste inače moralnopolitički podobni bili i jebeni položaj dobili – ni to od nekog značaja nije. Drugi vam putevi, u međuvremenu, nisu zapreteni. U krajnjem slučaju, možete u inozemstvo otići. Tamo se druga svojstva zahtevaju.
U Nemačkoj, recimo, umesto moralnopolitičke sposobnosti, da dobro radite. U Engleskoj, umesto dobro da radite, da imate smisao za humor. Sloboda vam, dakle, ni tu nije oduzeta, samo je jako povređena.
No comments:
Post a Comment