Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXVIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXVIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Prometejev kompleks ili mit o slobodi 

Da bi zatvorenikovi planovi za budućnost, od kojih ovaj pretežno živi – jer su mu tekući svedeni na fundamentalne radnje, uz izbegavanje disciplinskih kazni – uspevali, bolje, dakle, prolazili nego što su to i činili u prošlosti i na slobodi, ova se sloboda mora idealizovati. Mora se uvećati da bi planovi u nju stali i prosperirali kako je zamišljeno.

Zatvorski Mit o slobodi je egzistencijalna potreba. Nije proizvod duga vremena, već proizvod vremena koje bi htelo da se na koristan način još više produži.

Politički krivac je ovde u najtežem, često smešnom psihološkom položaju. Napolju se bavio jedino političkim i građanskim slobodama, zanemarujući sve ostale, od kojih se realan, živući život sastoji.
Činjenicu da iz kuće može izaći kad god zaželi nije cenio, jer mu nije bilo dopušteno da pri tom izlasku drži govor protivu poretka. Sad, kad ne može nikud do u nužnik, pa mu se ni to ne dopušta, već u gaće mora ići, uviđa da je i slobodno izlaženje iz kuće neka sloboda. I kad se sve zbroji – važna. I deo niza sloboda, neophodnih da ona njegova, držanje govora protiv poretka, recimo, uopšte ima nekog smisla.

Činjenicu da je barem pred nekim ljudima smeo govoriti što misli nije poštovao, jer mu nije bilo dano da se s tim ljudima udruži i preuzme vlast kako bi najzad ovu zemlju usrećio. U zatvoru, gde mu drugi bira društvo, i najčešće ono koje iz dna duše prezire, uviđa da je i slobodan izbor stola u kafani neka sloboda. I kad se sve zbroji – važna. Jer, mogli su ni to da mu ne dopuste.


Činjenicu da je slobodno mogao birati rad, premda, zbog prononsirane moralnopolitičke nepodobnosti ne i položaj, nije opravdavao, jer u tom radu do svih položaja nije mogao dospeti. U tamnici, gde je dospevao samo tamo gde ga posade, i gde se suočio s prisilnim radom u ciglani na pečenju cigala ili u klozetima na vađenju govana, uviđa kako je i sloboda da slobodno bude i poslednja rupa na svirali neka sloboda. I kad se sve zbroji – važna.

Činjenicu da je slobodno mogao putovati kuda je hteo nije prehvaljivao, jer mu poredak nije omogućio da za to ima dovoljno novaca. Na robiji, gde će moći putovati samo iz jednog kazamata u drugi, uviđa da je i put u Trst neka sloboda. I kad se sve zbroji – važna.

Ovaj spisak propuštenih shvatanja beskonačan je i ne vredi ga nastavljati.

Boravak u zatvoru daje pametnom političkom borcu izvesnu opipljivu perspektivu – idiotu ništa ne pomaže, on će se uvek baviti samo bestelesnim alfijskim idejama – i uči ga kompleksnosti slobode, koju je on svodio samo na jednu mogućnost, jednu komponentu, jedan lik.

Kao što zatvorenik celo čovečanstvo svodi samo na – ženu.