Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Kompleks Venere ili moj doprinos mitu o ženi
Pre robije nisam imao nikakvu stalnu sentimentalnu vezu. (Nisam od politike imao vremena.) Sve su bile privremene i tranzitorne. Nisam, dakle, mogao očekivati da zatvorsku čežnju za drugim polom fiksiram u jednoj osobi.
U osobi koju sam na slobodi poznavao, i koja me je, po svoj prilici, odmah posle izricanja presude na petnaest godina, ostavila. Fiksacija je morala biti difuzna i obuhvatati sam pojam žene, u ma kakvoj njegovoj empirijskoj ilustraciji.
Za stvaran dodir nije bilo mogućnosti. Izvesne žene, i to kao polujasne konture – u svemu ostalom i bitnom ostavljene imaginaciji – mogle su se nazreti na prozorima i balkonima milicionarskih stanova s one strane zida, kako prostiru rublje, a u srećnijim slučajevima kako se ispod sobnih žarulja spremaju za spavanje.
Pre prebacivanja u zatvoreničko odeljenje Niške gradske bolnice, najbliži dodir sa ženama (i ženom kao Takvom) uspostavljen je preko pukotine kroz koju smo posmatrali svlačenje službeničkih supruga KPD Niš, pri lekarskom pregledu u našoj ambulanti.
S estetskog stanovišta, iz perspektive širine izbora na slobodi, ova je revija bila razočaravajuća. Većina nije bila bogzna šta, ali ni robijašu ne treba mnogo. Nekoliko istaknutih oblina zadovoljiće njegove prohteve, pa smo i mi bili zadovoljni.
No comments:
Post a Comment