Pages

Thursday, July 21, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXXIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXXIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Kompleks Venere ili moj doprinos mitu o ženi 

Jednoga dana, dok mi je merila temperaturu, nagla se nad moje uho i prošaptala:
– Noćas u ponoć traži da ideš u klozet.
– Dobro – rekao sam.
– Ali pre toga se celo veče žali na stomak.
– Zašto?
– Da bi se tamo duže zadržao.

Celo sam veče stražara maltretirao izlascima na kojima sam sve duže ostajao. Poslednji put učinio sam to, prema dogovoru, tačno u ponoć. Sa stražarom sam u živom razgovoru zatekao nepoznatu bolničarku i shvatio da je to prijateljica, čiji je zadatak da ga zabavlja i pažnju mu od klozeta odvuče.

U klozetu sam zatekao moju bolničarku, skrivenu iza jednog paravana, i već pripravnu, hoću reći – golu. Ne sećam se da li me je to uzbudilo. Kad o svemu dobro razmislim, jedva se i njenog lica sećam. Više sam bio uzbuđen od straha da ne budemo uhvaćeni. Kako je, u takvim okolnostima, uopšte do erekcije došlo, nisam pametan. Bloodless
Ali došlo je i ja sam se, petljajući oko učkura na pižami, brzo svukao. Stajali smo goli u ružnoj, srećom dobro zagrejanoj prostoriji i osvrtali se oko sebe da nađemo mesto za ljubav. Tvrdnja da je za ljubav svako pogodno, besmislica je. Pod je bio prljav, leden, mokar i na njemu se ništa nije moglo učiniti. Ostajala je velika emajlirana kada. Nismo se dvoumili. Legli smo u nju.

Ona je sasvim lepo stala. Kako sam bio od nje za dve glave duži, ja nisam. Noge sam morao izbaciti izvan kade i njima se odupreti o zid, sav u glatkim pločicama. Sama se stvar brzo odvijala. Za fine predradnje nije bilo vremena. A onda se nešto grozno dogodilo.


U samom predvorju završnog sladostrašća, moji su se tabani o pločice okliznuli, dodirnuli olabavljenu ručicu starog tuša, pokrenuli kopilanski mehanizam i mi smo se našli pod teškim mlazom ledene vode.

Priču ne vredi nastavljati. Nastavka nema. U svakom slučaju, čekao me je povratak u zatvor, odakle ću uskoro „izaći unutra ili ući napolje”.

A u međuvremenu, za deifikaciju žena ostao mi je – poklopac na mom robijaškom koferu.

No comments:

Post a Comment