Pages

Thursday, July 28, 2016

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXXVIII deo

Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXXVIII deo 

Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić 

Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954) 
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi 
Priča o robiji, erosu i tanatosu 

Tih dana pratio sam njegovo čudotvorno ozdravljenje s pomešanim osećanjem radosti i zebnje. Čas njegovog „pomilovanja” neumitno se približavao, dovodeći me u nemoguć moralni položaj. Jer, ako ga je moja laž o slobodi vratila u život, istina da nije pomilovan može ga ubiti.

Noć uoči praznika i velikog događaja obojica nismo spavali. Ceo je zatvor, uostalom, kao i uvek u takvim prilikama, bio budan. Sedeo sam na njegovoj postelji. Govorio mi je o svojim planovima. O tome šta će raditi kada se vrati kući. Morao je da vodi računa o porodici kojoj je dužan krv. Za pomirenje je bilo malo izgleda.

Ukoliko mi je, misleći na opasnost što mu je pretila, iscrpno opisivao svoj život na slobodi, on je sve više ličio na – drugi zatvor. Razlika je bila jedino u tome što će napolju ovdašnja ograničenja sam sebi nametnuti. Izgleda da mu to nije smetalo. Ponovo će videti svoje Kosovo. To je za njega bila dovoljna nadoknada.

Čekao sam pogodan trenutak da mu kažem istinu, ali ga nikako nisam nalazio. Nisam, u stvari, znao kako da je kažem, kako svoju laž da objasnim. Odlučio sam da se ne pozivam na neko pogrešno shvaćeno saučešće, znajući da ga u trenucima razočarenja niko ne bi shvatio. Opet ću se poslužiti jednom laži. Reći ću mu da sam se ipak prevario u imenu. Na tako nešto bio je navikao. beashamedourschoolembr
A onda sam ispod postelje video njegovu robijašku vreću. Sve do juče bila je prazna, jer mu je ono malo stvari s kojima je raspolagao stajalo u noćnom ormariću kraj kreveta. Sad je bila puna i uredno vezana. Bio je spreman za slobodu. Izgubio sam hrabrost. Ništa nisam rekao.


Zakašljao se. Krv mu je linula na usta i poškropila čaršav. Otrčao sam po lekara. Uprkos njegovim naporima, krvoliptanje se nije moglo zaustaviti. Umro je pred zoru. Nisam dao bolničarima da ga pripreme za sahranu. Sam sam to učinio. Bio je to prvi mrtvac koga sam oblačio.

Pitao sam se kako bih se osećao da je do izliva krvi došlo pošto je od mene saznao istinu.

Ovako je, blagodareći srećnom slučaju, umro – pomilovan.

No comments:

Post a Comment