Godine koje su pojeli skakavci III tom –CCXIII deo
Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Aveljev kompleks ili mit o nevinosti
Gajićete ga, unapređivati i na robiji. U početku će se činiti da vam ono pojačava vitalitet, usavršava odbrambene sile, uvećava izglede na preživljavanje. Istina je da ono intenzifikuje opšti egzistencijalni tonus, a ubrzava emotivni. Ali čini to poput droge. Vitalitet je kratkotrajan i lažan. U međuvremenu ste postali narkoman nevinosti, i fizički zavisni od tog zamamnog, pomalo arogantnog, a svakako, u načelu, i neistinitog osećanja.
Jer, u pravom smislu reči, u režimu u kome ste živeli nijedan pošten i častan čovek ne može biti sasvim nevin. Bez njega više ne možete. Uskoro, kada ono sve unutrašnje rezerve iscrpi, a one nikad nisu naročito duboke, kada prođe uzastopne faze samoubeđenja, samosažaljenja, inata, moraće potražiti nove izvore obnove. Naći će ih, razume se, u onima koji su ga nedužnog zatvorili, u mržnji prema njima.
Svaka mržnja iscrpljuje, pogotovu ona koja se ne može realizovati. Vi na robiji ne možete premlatiti ključara, onako kako je vas islednik premlatio da vam iznudi priznanje, i tako zadovoljiti mržnju. Ponekad, naime, možete, ali se ne isplati. Satrulićete po podrumima i kaznenim jamama. Od tada vam vaša nevinost i nije toliko važna koliko mržnja prema onima koji su je presudom i robijom porekli.
Ponovo ste, ali poslednji put, na biološkom vrhuncu. Održavate se na njemu suprotno osnovnom principu robijaškog preživljavanja – konzervaciji energije. Upalili ste tamničku sveću s obe strane. Izgarate brže od vašeg neprijatelja – vremena.
Među političkim zatvorenicima osećanje nevinosti je prirodno. Većina uistinu nije počinila nikakav zločin. Neprijateljska propaganda, tzv. delikt mišljenja i znatan deo ostalih, posredovanih prema merodavnom mišljenju tvoraca „najnaprednijim Krivičnim zakonikom na svetu”, inkriminisanih postupaka, spadaju u fiksiran, rutinski delokrug građanskih prava, čiju povredu, kako su je naše sudije interpretirale, normalna osoba u dekadentnim buržoaskim sistemima ne bi mogla ni da shvati.
Ceo je, zapravo, kompleks kaznenog zakonodavstva koji se tiče zaštite države i vlasti bio, i još je, u polju klasičnog utilitarnog revolucionarnog tumačenja, pa s njim i osećanja nevinosti osuđenih, o kome govorimo kao o najrasprostranjenijem mitu robije. U ovom slučaju, naravno, i suštoj realnosti.
Kod učesnika u građanskom ratu stvar je komplikovanija, ali je, prema njihovom stanovištu, ostala posledicom puke sreće u opredeljivanju. Izabrali su nesrećnu stranu i sada zbog nje, ne zbog svoje krivice, robijaju, umesto da budu konvencijama zaštićeni ratni zarobljenici.
Kolaborateri su se branili moralnim obavezama prema svom narodu i takođe se osećali nevinima. A poneki i više od toga, svecima i mučenicima.
No comments:
Post a Comment