Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Priča o robiji, erosu i tanatosu
Priča o konopcu i tronošcu
Prethodna priča posvećena je ludilu kao načinu oslobođenja od kazne i robije, u koje bih mogao uvrstiti i druge bizarne uzorke pomračenja uma, sabrane u Jedinici I mitrovačke zgrade, a onda s nama marvenim furgonima transportovane u Niš.
Ludilo nije bila nikakva prečica slobodi, slična smrti. Ono nije uvek ni uspevalo da čoveka oslobodi robije, iako ga je, u međuvremenu, uspešno oslobađalo razuma. Da li je ludak oslobođen robije ili je, i lud, još na njoj, zavisilo je najviše od izbora tipa sumanutosti. Ako ste, na primer, uobrazili da ste Napoleon Bonaparta, jeste li oslobođeni robije ili niste zavisilo je od toga koje ste njegovo vreme, koji deo biografije trenutno izabrali da ponavljate.
Jer, ako ste bili Napoleon u pohodu na Moskvu, ma iz nje po ciči zimi kočijama bežali, još ste bili imperator, i što je najvažnije – na slobodi. Ali ako ste imali nesreću da poludite na njegovoj zatočeničkoj sudbini, bili ste tek „uzurpator u zatvoru”, a to što robijate na Svetoj Jeleni, a ne u Sremskoj Mitrovici, činilo je ništavnu razliku.
Jer, glavna razlika između zatvora i slobode izostala je. Jeste da su s vama, dok vas u realnosti mlate da vas stišaju, i oca vam ludačkog, robijaškog jebu kao ludaku, u tom vašem ludilu, i pod njegovom suverenom protekcijom, mnogo bolje postupali, premda vas je kivni engleski guverner pomalo i kinjio, i hranu ste, dok ste u realnosti kusali naš mitrovački tamnički izmet, u svom ludilu znatno bolju imali, ali zatvor je zatvor, i to nije nikoje stvarno oslobođenje.
Ludaci nisu iz zatvora puštani. Upravo zato što se nije verovalo da su zaista ludi. Ko bi pametan hteo da ostane u zatvoru? Oni, dakle, koji to nisu hteli, nego su se na ludilo vadili, nisu mogli biti ludi. Odnosno bili su, ali samo zato što su pametni, pa tako nekvalifikovani za otpuštanje po osnovi duševne poremećenosti. (Kvaka 22)
No comments:
Post a Comment