Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Priča o robiji, erosu i tanatosu
Tabu robijaške smrti i robijaškog samoubistva
Najčešći motiv nalazimo u priči Dragog Stojadinovića. No, mora se istaći da on ovde nije čist, nije robijaški u strogom smislu te reči. Stojadinović je upleten u istragu obavljanu nad advokatom Subotićem, prijateljem porodice, nad njim se vrši policijska presija da potvrdi njegove navodne ustaške veze, i njegovo je samoubistvo pre istražno nego robijaško.
Ono odgovara samoubistvima pod istragom. Mladićevo takođe. Kada i druga analiziramo, primećujemo da gotovo i nema samoubistava kojima bi samo robija, sa svojim normalno nemogućim uslovima i ograničenjima, bila dovoljan razlog. Uvek opažamo dodatan.
On ne mora, kao u dva prethodna primera, biti toliko jak da tip samoubistva prenese u sasvim drugu kategoriju, ne mora uopšte biti naročito jak. Neko izvanredno pogoršavanje ličnog života – koje ne potiče s robije – neočekivana vest, potresno otkriće, nezaslužen udarac spolja, mogu predstavljati minimalnu razliku između volje za životom i odluke o njegovom prestanku.
U tom se pogledu zatvorska samoubistva ne razlikuju mnogo od onih na slobodi.
Pa ipak, procentualno, na robiji ih je manje nego napolju. Čini se kao da je životna energija robijaša, izložena iscrpljivanju, pronašla nove izvore napajanja i obnove, nepoznate slobodnom čoveku.
Čak i u logorima smrti samoubistva su retkost, a čine se isključivo u teškom duševnom rastrojstvu.
Meni se čini da je to prirodno. Čovek na slobodi ima mogućnosti da bira između bezbroj vrednosti koje će do kraja štititi, ako u ugrožen položaj bude doveden. Njihov ga broj zbunjuje, dovodi u dileme, primorava na izbor. U tom metežu frontova gubi orijentaciju i smisao za proporcije.
Više ne zna da li je važnije odbraniti čast ili životne izglede, ličnost ili porodicu, načela ili njihove pojedinosti, dostojanstvo ili prijatelje, istinu ili profesionalne mogućnosti, imovinu ili život.
Robijaš ne poseduje toliko vrednosti, i utoliko je u lakšem položaju od slobodnog čoveka. Oduzeli su mu i čast i dostojanstvo (za ovo drugi ne moraju znati); i ličnost i porodicu; i izglede i mogućnosti; i prijatelje i imovinu.
Načela, opšta i u pojedinostima (ako poslednje nije izdao), i istinu su mu, naravno, ostavili – čak i ako ih se odrekao – ali s njima, ukoliko se robijanja tiče, može obrisati tur. I, dabome, ako ga obesili na vreme nisu, ostavili su mu život. Osim njega, on nijedne uistinu svoje vrednosti nema.
Ostao mu je samo taj goli život.
Pa, zar će i njega dati?
Sve su mu oteli, zar će to jedino što mu je preostalo pokloniti?
No comments:
Post a Comment