Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Priča o robiji, erosu i tanatosu
Enciklopedija robijaške smrti
Načelno su mogući sledeći uzroci:
1. Smrt usled hronične neizlečive bolesti s kojom se u zavod ušlo. Izvestan procenat zatvorenika patio je od težih hroničnih smetnji, vezanih uglavnom za srce. Zatvor sa mnogobrojnim stresovima, pritiscima, hroničnim strahom nije mogao ostati bez posledica. Otporna snaga tela bila je mala i s godinama u opadanju. Ako je i volja za životom izostala ili je zatvorenik pogođen bio nekom spoljnom nesrećom (smrt najbližeg u porodici), predavao se i ubrzo umirao.
2. Smrt usled bolesti koja se u zatvoru dobila, a nije pravovremeno lečena (zbog opstrukcije uprave ili, u Mitrovici, ljudoždersko-srbožderske samoinicijative dr Lanjija), pa prelazi dopuštene granice prirodne i delom ulazi u kategoriju ubistva. Standard na granici životarenja, osobito ako nije podržavan od kuće, uz težak prisilni rad, iscrpljivao je osuđenikov organizam i činio ga otvorenim prema bolesti, od kojih je tuberkuloza bila najčešća. Neadekvatno lečenje ili njegovo potpuno odsustvo proces su ubrzavali i dovodili do smrti.
3. Smrt kao posledica rđavog tretmana (premlaćivanja, izgladnjavanja, a u Mitrovici stručno maroderske pomoći dr Lanjija itd.), što je ravno ubistvu. U pojedinim slučajevima primenjivala je lokalna Udba ili, samoinicijativno, ključari teror nad osuđenicima, čije su posledice ponekad bile infaustne. Afere su zataškavane. Najviše što se stražaru okrivljenom za teško prekoračenje ovlašćenja moglo desiti jeste premeštaj u drugi zavod.
4. Smrt usled starosti. Svi su procesi u zatvoru usporeni, osim starenja. Ono se ubrzava. Na robiji kosa sedi brže, koža brže gubi svežinu i čula ranije otkazuju. Mladići se brzo pretvaraju u sredovečne ljude, sredovečni ljudi u starce, a ovi još žurnije u leševe.
5. Smrt pri bekstvu, takođe oblik ubistva, no, recimo, donekle „zakonitog”. Bekstva su, nažalost, retka, a za uspešno sam još ređe čuo. Ubistva pri bekstvu tako postaju prilično nepotrebna. (Kada bekstva nema, kako nekog pri bekstvu ubiti? Znam, naravno, da je i to moguće, ali zato nije potrebno bežati. To se može i u svakoj ćeliji obaviti.)
Za samoubistva su zgodni prozori bez rešetaka. Čovek se kroz njih jednako dobro mogao baciti kao što se mogao gurnuti i ostaviti nas da se i dan-danji pitamo što se od tog dvoga desilo generalu Nediću i ministru Masariku. I šta je stvarno bilo sa Andrijom Hebrangom.
6. Smrt usled nesrećnog slučaja na radu. Radni su uslovi bili primitivni, zaštita nepostojeća. Povrede su česte, pa i smrtne.
7. Smrt kao posledica unutrašnjeg obračuna, pri čemu valja razlikovati ubistvo iz javne odmazde (nad cinkarošima), privatne osvete i robijaškog afekta (intenzivnijeg, ako se i kad se ispolji, nego kod slobodnog čoveka, ali, u načelu, više pod kontrolom).
8. Samoubistvo, o kome je već bilo reči. (Samoubistvo ovde valja uzeti kao vrstu posrednog ubistva, jer, u krajnjoj liniji, uprkos neposrednim razlozima, u kojima robija ne učestvuje, uzrok mu je upravo ta robija.)
No comments:
Post a Comment