Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Kako su izvesni robijaši izašli na slobodu iako im red nije došao,
i kako je oslobođen moj guru, iako ni on na redu nije bio
Većina bekstava, uostalom, nije se obavljala iz zatvora, već ili sa spoljnih radova, gde su prilike češće, a striktna kontrola nemoguća, ili prilikom skupnog ili pojedinačnog transporta (u bolnicu, na novo suđenje itd., pri čemu majčin pogreb nije dolazio u obzir, jer vas na njega nisu puštali; u načelu, na robiji ste mogli prisustvovati samo sopstvenom).
A to nas dovodi do bekstva na mah. Uzoran ste osuđenik, računate već i na pomilovanje, jer niste disciplinski kažnjavani, nikad ni u čemu zabranjenom uhvaćeni – niste ni mogli biti, ništa zabranjeno niste radili – na bekstvo nikad niste pomišljali – uostalom, ni kuda bežati nemate – a onda, jednog vam se dana ukaže iznenadna prilika i vi je, bez trena razmišljanja, njome kao da ste hipnotisani, koristite.
Bežite, hvataju vas, naravno, jer pripremljeni niste ni duhovno, ni fizički, ni tehnički, nikakvih planova nemate, i sada valja isledniku, a i sebi najpre, reći zašto ste, kojeg boga, bežali kada vaši robijaški izgledi uopšte nisu bili rđavi. To vam ne uspeva, ni tada, ni do kraja života.
No comments:
Post a Comment