Copyright © 2013 ovog izdanja LAGUNA, Copyright © 1991 Borislav Pekić
Uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)
Na uslovnoj ili bezuslovnoj slobodi
Izlazak – unutra ili ulazak – napolje
Dvadeset deveti novembar 1953. je prošao. Gvozdena kapija se otvorila. Pomilovani su otišli. KPD je istog dana, kao da jedva čeka, zarastao u mrcvareću tišinu i vlažnu jesenju čamotinju. Idućeg novembra ponovo će se prenuti, i pošto pouzdane vesti, poput dobrih duhova iz boce, budu puštene iz zatvorskih kibli, još jednom otaljati svoj tradicionalni mesec uzbuđenja i nade.
Svi su se vratili svojim iluzijama koje su zvali realnošću.
Svet paradoksa, u kome sam živeo već petu godinu, otkrivao je i ovde jedan uzorak. Čekali ste vesti o pomilovanju ili amnestiji, premda to niste morali pokazivati, s jednakom nadom kao oni što su o tome neprestano govorili, ali kad je njihov tradicionalni mesec – maj i novembar – došao, jedva ste čekali da prođe i da se vratite uspokojavajućoj rutini robijanja.
Jedva ste čekali i da pomilovanima vidite leđa.
Ovi meseci bili su najopasniji. Razdražljivost zatvorenika je u porastu. Situacije u kojima ste mogli doći u sukob s kućnim redom, te zaslužiti gubitak „privilegija”, umnožavale su se svakim danom približavanja presudnog datuma.
Iščekivanje nas je nervno iscrpljivalo. Zadugo posle spoznaje da nas nema na spisku, ako je ovog uopšte bilo, ostajali smo prazni kao „razbijeni lončarski ćupovi” i nesposobni za nova uzbuđenja.
Spasonosna robijaška letargija opet bi zavladala tamnicom.
Svi su se, rekoh, vratili svojim iluzijama koje su zvali realnošću. Ja svojim snovima, svojoj realnosti, svojoj iluziji.
No comments:
Post a Comment